Izvor: Blic, 31.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parče raja u ravnici
MALI IĐOŠ (okolina) - Na vojvođanskim putevima nigde nema oznake koja bi namernika usmerila ka „Katai salašu", ali ako stignete do Malog Iđoša, onda je sve lako. To je trenutno jedno od najpoželjnijih mesta u ovom regionu za mlade ekologe, kampere, likovnjake, izletnike i školarce svih uzrasta željnih podučavanju u mnogim oblastima stvaralaštva. Možda zato što je još „zatvorenog tipa", ovaj salaš je lociran samo u beležnicama mnogobrojnih NVO i osnovnih i srednjih škola.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Trgovac i knjižar Geza Katai odlučio je još 1995. godine da staru porodičnu kuću u Malom Iđošu, u kojoj se svojevremeno nalazila pekara, pretvori u jednu vrstu pekarskog muzeja. Njegova vizija bila je da današnji školarci vide na licu mesta kako se prave hleb i druga peciva. Mladim posetiocima „muzeja" se obezbedi brašno i posuđe i oni na licu mesta - sami mese i peku.
- Imao sam jedno parče zemlje na oko tri kilometra od grada, malo valovito i šumovito, pa sam pre 12 godina odlučio da izgradim nešto a la vikendica, mada su moji hteli da to bude paorski letnjikovac. I dok sam gradio domaće skrovište, sazrevala je misao da bi se ovo mesto moglo lepo iskoristiti i za jednu vrstu porodičnog turizma ili centra za edukacije najmlađih. Posle decenije rada stvorio sam, eto, jednu vrstu letnjikovca sa 66 ležajeva i više drugih sadržaja, koji su otvoreni od proleća do jeseni - kaže Katai.
Ove godine već je organizovano osam kampova, četiri dečje likovne i ekološke kolonije, zatim više seminara koje su organizovale NVO sa učesnicima iz zemlje i inostranstva. Škole su se takmičile ko će više đake dovesti ovde na izlet, jer „Katai" je, mada označen salaš, i osvetljen, i kompjuterizovan, ali ipak u neku ruku - salaš. Izdvojen je od naselja, samo je u bagremovoj šumi, sa kuhinjom koju bi poželeo svaki gastronom, a ako posetilac ovde želi da se vozi fijakerom, da ribari, da pokuša veštine u duborezu, ili, na primer, tkanje na razboju, biće mu to obezbeđeno u Katajevim objektima u Malom Iđošu udaljenim samo tri kilometra. Geza Katai postavio je nerazrušivi temelj seoskog turizma i razbio monotoniju male bačke varošice.
- Nabavio sam konje, ponije, magarce, koze i druge životinje, jer ih deca obožavaju. I ko poželi, može da ih jaše, ko hoće, može da hrani ptice, a ako nekoga želja vuče u galeriju, tu smo da mu i to omogućimo. Mi još nismo objekat otvorenog tima, i to je razlog što „niko" ne zna gde smo. Kapaciteti su nam relativno ograničeni, a ako roditelji pošalju decu na celodnevni boravak na ovu desetinaciju, sve što nudimo (sa tri obroka dnevno) je 450 dinara po učeniku - ističe Katai.
Ako je tačno to što je pisao Jovan Dučić, da su Alpe božija prestonica gde se Svevišnji budi u svoj svojoj veličini, onda je lako poverovati da je panonska ravnica, u kojoj je vreme pretvorilo u prah salaše iz minulih vekova, zasigurno pravo mesto za njegov smiraj. Usamljen, „Katai salaš" je samo jedno malo parče raja u ravnici.
