Izvor: Kurir, 15.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRESTONICA LUDAJE
Na 22. manifestaciji posvećenoj bundevi Srednja poljoprivredna škola iz Futoga sa tikvom od 226,5 kilograma osvojila prvo mesto
KIKINDA - Kad se Lala u ravnom Banatu popne na ludaju, vidi varoš celu. Zasluge za to pripadaju narandžastim džinovima od po dvesta i kusur kilograma koji su na 22. „Danima ludaje“, znamenitoj vojvođanskoj turističkoj manifestaciji, održanoj proteklog vikenda, bili u žiži interesovanja ludajologa. Među teškašima ulogu favorita opravdala >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je Srednja poljoprivredna škola iz Futoga, koja je već godinama nepobediva. U konkurenciji sedam takmičarskih bundeva učenici IV1 razreda ove škole i njihove mezimice Janoš, Duh Kasper i Severina osvojile su prva tri mesta. Pobednička bundeva težila je impozantnih 226,5 kilograma.
Iako i pored najave Futožani nisu nadmašili sebe i srušili 2004. godine postavljen rekord od 253 kg, prestonicu ludaje napustili su uz skandiranje „Ima li neko jači“.
- Da bi se odnegovao kolos sa kojim smo pobedili, potrebno je više od šest meseci predanog rada. Seme se stavi u humus i drži u sobi dok ne izrastu tri stalna lista, a potom se prenese u baštu. Od aprila do pre nekoliko dana bundeva je uz intenzivno zalivanje bujala na lozi. U jednom danu znala je da „nabaci“ između 17 i 20 kg. Veliku stručnu pomoć u negovanju bundeva pružio nam je profesor Rade Barać - kaže učenik Slobodan Vlajić.
Drugo mesto za bundevu od 188,5 kg pripalo je Miodragu Jovanoviću iz Sremskih Karlovaca, a treće za 173 kg tešku ludaju njegovom školskom drugu Marku Uzelcu iz Bečeja. U konkurenciji „dugajlija“ za tron se nadmetalo 19 tikava takozvanih vrgova. Pobedila je Viša poljoprivredna škola Megatrend iz Bačke Topole sa plodom dugačkim 226 centimetara. Samo centimetar kraća bila je tikva Jožefa Varge iz Temerina.
Treće mesto osvojio je Novokneževčanin Miomir Jančić sa tikvom od 211 centimetara. Ova godina nije bila pogodna za proizvodnju bundeva i tikava zbog visokih temperatura i niske relativne vlažnosti u vreme cvetanja i zametanja plodova, pa su biljke odbacivale mlade plodove - pojasnio je Janoš Berenji sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i predsednik takmičarske komisije.
- Bez dobrog semena, iskustva u gajenju džinovskih bundeva, ali i plastenika u kojima se, uz zalivanje, koriguju vlažnost zemljišta i vazduha ne može se atakovati na rekorde. Naše Društvo ljubitelja tikava vadi seme iz šampionskog ploda i šalje svim takmičarima kako bi mogli da računaju na najbolju genetiku - objasnio je Berenji.[ antrfile ]
DA IM JE KALIFORNIJA
Kada bismo mi imali na raspolaganju kalifornijske uslove gajenja bundeva, koji podrazumevaju izobilje toplih dana, vrlo brzo bismo potukli i svetski rekord, smatraju ovogodišnji pobednici, predstavnici Poljoprivredne škole iz Futoga.
- Kako to običaj nalaže, od šampionske bundeve napravićemo oko 1.000 litara soka, ogromnu pitu, koh i još neke ukusne đakonije. Biljka dugovečnosti primenu je našla u medicini jer je bogata fosforom, selenom, kalijumom i vitaminom E. Kad bi muškarci svakog jutra uzimali jednu kašiku hladno ceđenog ulja od bundeve, nikada ne bi imali problema sa prostatom - otkrio je profesor futoške Poljoprivredne škole Petar Banovčanin.
Hanibal i vrgovi
Da bi neustrašivi vojskovođa Hanibal na putu za Rim svoju ratnu mašineriju, uključujući i čuvene slonove, prebacio preko vodenih prepreka, na licu mesta pravio je ogromne skele od balvana. Prema predanju Hanibal je oko skela pričvršćivao plodove dugačkih tikvi, takozvanih vrga. Shodno Arhimedovom zakonu, plodovi vrga su znatno povećavali nosivost skela. Da Hanibal pri ruci nije imao ovu vrstu tikve, istorija bi bila drugačija. Seme bundeve u Evropu je stiglo sa američkog kontinenta, a doneo ga je Kristifor Kolumbo. Sa druge strane, vrgovi ili dugačke takozvane tikve kobasice potiču iz Afrike - ispričao je dr Janoš Berenji.
.jpg)
