Izvor: Blic, 14.Avg.2017, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PORUČNIK KOJI NIJE PRIZNAO KAPITULACIJU Stanovnici ovog srpskog grada čuvaju sećanje na Crnogorca koji je ŽIVOTOM branio oficirsku čast
Božidar Žugić, poručnik kraljevske vojske Jugoslavije, presudio je svom komandantu, pukovniku Božidaru Ristiću revolverskim hicem kada je istakao belu zastavu i predao jedinicu okupatoru.
Dogodilo se to 13. aprila 1941. godine, kada je Ristić, posle napada Hortijeve mađarske fašističke vojske, hteo da preda jedinicu. Dok su Ristić i fašistički komandant pregovarali o predaji, prišao im je Žugić, rekao da se "jugoslovenski oficir ne predaje" i ispalio metak u svog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << komandanta. Sledeći metak pogodio je Hortijevog oficira. Ruke dva protivnika pale su pre rukovanja i ozvaničenja kapitulacije. Meštani slovačkog sela Gložana kod Bačkog Petrovca i danas čuvaju sećanje na dugo skrivanu legendu o hrabrom oficiru, rođenom Pljevljaku, i održavaju spomenik koji su podigli 1960. godine.
Očevici su kasnije svedočili da je Žugić pre pucnja upozorio komandanta Ristića rečima "gospodine pukovniče, tako se otadžbina ne brani. Ja se ne predajem, jugoslovenski oficir se ne predaje, on može samo da pogine".
Hortijevci su bili iznenađeni i zaprepašćeni, ali su se brzo pribrali i izrešetali mitraljeskom vatrom hrabrog Durmitorca Žugića, a zatim ga zgazili tenkovima. Za odmazdu ubili su još petnaest jugoslovenskih vojnika.
Ovaj događaj u komunističkoj Jugoslaviji ostavljen je po strani, valjda zato što je Žugić bio veran kralju i otadžbini. Jedan od retkih ljudi koji se bavio tim junačkim činom bio je istoričar iz Pljevalja Đorđije Ostojić. On nam otkriva da su pored Božidara u ratu poginula i njegova rođena braća i da ni to nije bilo dovoljno da komunisti priznaju veličine žrtve hrabrog poručnika i da je dignu na moralni pijedestal. Ostojić je napisao da su se herojskom delu Božidara Žugića divili i neprijatelji.
- Tako je u jednom dnevnom listu u Budimpešti zabeležena izjava nemačkog feldmaršala Maksimilijana koji je rekao da je događaj iz Gložana primer samožrtvovanja i da je kažnjavanje starešine smrću najveći moralni i patriotski čin pripadnika jedne armije - zabeležio je Ostojić.
Meštani Gložana, gde Slovaci čine ogromnu većinu, sahranili su dostojanstveno sve poginule vojnike na starom pravoslavnom groblju, a hortijevci nisu dozvolili da se tu sahrani i Žugić čija je humka ostala na mestu gde je streljan na periferiji sela. Tek 1959. u zajedničku grobnicu preneti su i njegovi posmrtni ostaci.
- Naši očevi i dedovi su mislili da je petokraka univerzalni znak za sve što je dobro i herojsko, pa su i ovom kraljevskom oficiru na spomenik uklesali petokraku. Devedesetih godina SPO je, poštujući i nas kao selo i ljude, dodao još jednu ploču sa krstom – kaže Jano Hlbka iz Boračke organizacije Gložana. Spomenik se svih ovih decenija pažljivo održava i uređuje.
Drugo spomen-obeležje dobio je Božidar Žugić u svom zavičaju. Njega je 1966. godine pokraj monumentalnog mosta na reci Tari podigla njegova majka Marija. Ona je sačuvala i jednu sobu u kući u Pljevljima gde su bile stvari njenih heroja. Posle njene smrti preuzeo ih je muzej u ovom gradu. Ostala je u zavičaju i legenda sa poslednjeg susreta Božidara sa roditeljima kada je rekao da se živ neće nikom predati ako dođe do rata.
Hrabri poručnik Žugić u Srbiji je ostao zaboravljen, dok su se njegovi Pljevljaci ipak na neki način odužili njegovom herojskom činu, jer je jedna ulica u Pljevljima ponela njegovo ime, a postavljen mu je i spomenik u parku kod nekadašnje kuće porodice Žugić.
Poginula četiri brata
Pored Božidara Žugića, poručnika kraljevske vojske koji je hrabro izgubio život već na početku rata, 1942. godine poginula su i njegova dva brata, Sava i Vitomir. Njihov brat Aleksandar, takođe oficir kraljevske vojske, poginuo je 1940. godine u Virovitici prilikom pada s konja.
.jpg)
