Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jan.2025, 06:36

POGLED SA MIŠELUKA: Upravo pred Božić

Postoji bezbroj definicija domovine. Jedna se pokazala najtačnijom. "Domovina je tamo gde ti je dom. A dom se gradi tamo gde ti je dobro".

I tu su stvari potpuno egzaktne. Za 33 godine postojanja Berlinskog zida bilo je hiljade onih koji su pokušali da ga preskoče. I niko (ali baš niko među njima) - nije pokušao da ga preskoči sa Zapada na Istok.

Nema tu mesta za emocije i pregrejanu patetiku... Dom se gradi tamo gde ti je dobro.

Shodno tome, ne prestajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da razmišljam o tome zašto nas je za deset godina, 500.000 manje! U Vojvodini zvanično 183.000 a stvarno i mnogo više (samo ja znam za nekoliko slučajeva u kojima su roditelji popisivačima prijavljivali svoju decu koja zapravo odavno žive u inostranstvu i nemaju nameru da se vrate).

Zašto je Zrenjanin za jednu deceniju izgubio 16.000 stanovnika! Zašto su osamdesetih godina Crvenka ili Čurug, imali više stanovnika nego što ih danas imaju Senta ili Apatin.

Poslednjih 30 godina, po Vojvodini imamo više etno-salaša,čardi, kulinarskih i tamburaških festivala nego za 300 godina prethodne istorije. Pa opet, ako ovako nastavimo, stručnjaci kažu da će jedna Bela Crkva upravo za 30 godina prestati da postoji. Biće da nešto ne radimo kako treba!

Neko mi je rekao: "Kako možeš o ovome da govoriš baš u susret svetom danu, koji je posvećen miru, ljubavi i slozi"?

Pa upravo zato - što mi je sve ovo suviše na srcu i duši.

I što sam ubeđen da kada bismo svih 365 dana posvetili "miru, ljubavi i slozi", a ne samo na crvena slova u kalendaru,, da bi nam sve bilo drugačije.

Uostalom... Prošle godine o Božiću, u Novom Sadu je počelo tako da gruva, da sam ne daj Bože pomislio da je zaratilo. Da neki neprijatelj nadire iz pravca Palanke i Pejićevih salaša, pa mu uzvraćamo artiljerijskom paljbom!

Jedan prijatelj me je tih dana u šali pitao: "Izvini, jel znaš gde mogu da nađem badnjak za "pežo 307"? Ima ih ovde nekoliko, ali mi nijedan ne ide uz haubu".

I baš zato su ovo dani - kada umesto stikera sa jelkom, na koju pada sneg sitan kao mleveni stiropor - treba slati poruke u kojima praštamo i obećavamo da ćemo druge i sami sebe, voleti i do kraja januara. I do kraja godine... Ma zauvek.

Domovina je tamo gde ti je dom. A dom se gradi tamo gde ti je dobro.

Zamislite Božićnu trpezu, sa koje u pola ručka, gosti počinju da ustaju i odlaze. Zar vam ne bi bilo strašno!

A zašto mislite da je manje strašno kada nam za deset godina, onoliko ljudi koliko zajedno imaju Subotica, Sombor i Kikinda - ustane i ode!

Svi mi oni nedostaju.

I da... zato o svemu ovome govorim baš na današnji dan!

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...