Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Avg.2025, 01:02
POGLED SA MIŠELUKA: Nije život što i polje preći
Ćirilova sam upoznao pošto sam mu prišao i rekao: „Vi ste za mene idealan Vojvođanin. Spolja mala forma, a unutra – ceo svet“! I, bio sam u pravu. Po rođenju je bio Banaćanin, a po izboru Beograđanin, jer, kako mi je rekao, bez srbijanske žestine ne bi mogao živeti. Od svih titula koje je stekao najponosniji je bio na onu koja ga opisuje kao – tipičnog srednjoevropskog intelektualca.
Veliki Piter Bruk jednom je, na pitanje ko je bio najveći umetnik ikada, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da na svetu postoje samo tri stvari: stvarnost, umetnost i – Šekspir. Neko je to parafrazirao i rekao da, na domaćem terenu, postoje: umetnost, pozorište i – Ćirilov.
Okružen sa 30.000 knjiga koje je čitao na šest jezika, u stanu u kojem čak i prostorije poput kuhinje liče na omanje čitaonice gradske biblioteke, Jovan Ćirilov je nerado slušao ovakve opaske. Patetične su mu, a patetiku nikada nije voleo.
Završavajući svoj, ispostaviće se poslednji razgovor sa Jovanom Ćirilovim, kojem su tada bile već 82 godine, pitao sam ga nešto što mi se u tom trenutku činilo najlogičnijim na svetu:
„Obišli ste sve kontinente osim Antarktika. Čitavog života strasno čitate. Družili ste se sa nobelovcima i velikanima. Kada biste sada, nakon svega, iz svog tog obilja znanja i mudrosti - morali da izdvojite samo jednu misao – koja bi to bila“?
Ni na tren se nije zamislio. Odgovorio je skoro ne dočekavši da završim pitanje: -„Bez sumnje bio bi to stih ruskog pisca Borisa Pasternaka: Život nije što i polje preći“!
Priznajem da sam bio pomalo razočaran. Namah sam shvatio, da sam očekivao neku mnogo lepršaviju i začudniju misao. Kad ono... od jednog bezmalo renesansnog enciklopediste... dobijam odgovor, jednostavan kao iz čitanke. I evo sada, još malo pa 15 godina kasnije, razmišljam kako je Ćirilov ipak bio u pravu, mnogo više nego što sam onog momenta bio sposoban da priznam.
Hram u Delfima, koji je bio centar antičkog sveta, imao je dva gesla, ispisana na pročelju: GNOTHI SEAUTON („Upoznaj sebe samog“) i MEDEN AGAN („Ništa previše“). Dve mudrosti, u samo četiri reči, ispisane na hramu koji se u antičkoj Grčkoj smatrao centrom poznatog sveta. Dovoljne da stvore civilizaciju koju i danas baštinimo.
Čitavog života juriš za većim, šarenijim, mirisnijim, zavodljivijim... a onda shvatiš da večnost ne moraš da tražiš. Ona je sve vreme tu... i nalazi se u svakom trenu.
Poput oraha, koji je onako mali i bezličan. A kada se potrudiš – i otklopiš mu ljusku – nađeš u njemu čitav svet! Ako ovo ne shvatimo odmah, nije strašno. Uostalom: „Život nije što i polje preći“.
Gledam svakoga dana Na novi Sad, iz one superirone perspektive koju mi mišeluk pruža. Pa se vazda upitam, koliko li je ljudi „tamo dole“, toga uistinu svesno!
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
