Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Jan.2025, 04:22

POGLED SA MIŠELUKA: Kaldrma

Ne znam da li ste o tome razmišljali, ali Novi Sad ima 13 bulevara i 18 trgova! Verovatno ni mnogo veći gradovi od njega, nemaju tu privilegiju. Zbog toga je uz njegovo ime, kao neka vrsta titule, oduvek išla ona čuvena fraza „grad po meri čoveka“. Mesto u kojem imate sve, a opet, šta god poželite, možete da obavite za 15 minuta. I onda... Prvi put za svojih više od pola veka, slušam o tome kako je Novi Sad postao vlastita suprotnost, do mere da lično znam bar desetak ljudi koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se kunu da više nikada neće sesti u auto. Nemaju živaca za takvu traumu! Dok sačekaš da ti se zbog gužve tri puta promeni „zeleno“ na semaforu, pa se usput tri puta streseš zbog mahnite vožnje onog do tebe,a onda kao vrhunac drame pokušaš da pronađeš parking – izgubiš volju za bilo šta.

A na sve to, naši stari, pomislili bi da smo „maniti“ ili je neka đavolija ušla u nas. U najmanju ruku, rekli bi da smo nezahvalni. Pre samo vek i po, Novi Sad tvrdih puteva, gotovo da nije imao. Zapravo, ta činjenica nije pogađala samo nas. Pre bi se reklo, da se jednostavno „tako živelo“. U ono vreme, put od Pešte do Beograda, trajao je šest dana. A ako biste zarad tgovine ili politike, putovali čak do Carigrada, put bi se otegao na šest nedelja! Ne čudi zato, da je sve do generacije naših dedova, bilo bezbroj slučajeva u kojima su ljudi doslovno čitav život, provodili u mestima u kojima su se rađali. Pri tome bi ih napuštali svega nekoliko puta, pretvarajući u kasnijim pričama, svoja putovanja u avanture i porodične legende.

Konačno, godine 1766. Dvorska kancelarija iz Beča, obaveštava Magistrat slobodnog kraljevskog grada Novog Sada, da mu se odobrava da kaldrmiše puteve. Da bi se izveo tako velik posao, grad je počeo da naplaćuje „kaldrmarinu“. Na gradskim kapijama, podignuta su četiri đerma, koja su služila za ono što bismo danas zvali „naplatnom rampom“. Prvi đeram bio je na Futoškoj, drugi na Kisačkoj, treći na Rumenačkoj i četvrti na Temerinskoj kapiji. Poseban đeram, verovali ili ne, bio je na ulazu iz Dunavske ulice u grad.

Prvo su kaldrmisane Futoška i Temerinska ulica. Postoji podatak da je zidar i klesar iz Beočina Đorđe Bulać, kaldrmisao i Jevrejsku ulicu. Stvari po njega nisu išle glatko, te je posle tri godine od obavljenog posla, molio gradsku vlast da ga isplati. A nije mu bilo lako. Da nije ničeg drugog, trebalo je sav taj kamen, lađom prevesti od Beočina za Novi Sad.

Taman je Novi Sad počeo da dobija svoje puteve, kada je došao 12. jun 1849. godine. U bombardovanju sa Tvrđave, grad je gotovo sravnjen sa zemljom, do mere da je bečki dvor imao ideju, da potpuno raseli preživelo stanovništvo. Od 2.812 zgrada i kuća, srušene su 2.004. Sve do tada učinjeno, nestalo je u jednom danu. Moralo se raditi sve iz početka. I putevi naravno.

Razmislite o ovome, kada naredni put dobijete želju da pred nekim semaforom, pritisnete sirenu vaših kola. Duh onih koji su nam Novi Sad ostavili u amanet, poziva na strpljenje.

Uostalom, istorija pokazuje, da nam se na kraju uvek isplatilo.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...