Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Sep.2024, 07:45
POGLED SA MIŠELUKA: Jedan jedini
Malo je stvari tako pogrešnih, kao što je pretpostavka da Novi Sad predstavlja grad koji u samo dve rečenice, svojom moći treba da vas impresionira i ostavi bez daha. Stvari ni izbliza nisu tak očigledne, kao što bi se to u prvi mah dalo pomisliti. Ako ćemo se kao najprostijom logikom, povesti brojem stanovnika, tek na popisu iz 1961. godine, varoš preko puta petrovaradinskog sata prebacila je psihološku granicu od 100.000 žitelja. A to, složićemo se, i nije bilo tako davno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Uostalom i drugi atributi, nama toliko značajni, nemaju ni izdaleka tako "univerzalnu" vrednost kakvoj se nadamo. Jedan od njih je svakako onaj da smo još u 18. veku zvanično postali "grad". Istoriografski gledano, status "slobodnog kraljevskog grada", samo godinu dana kasnije, dobio je i Sombor.
Uostalom, probajte na brzinu da se setite imena ljudi koji predstavljaju sinonime ovog grada. Mika Antić rođen je u Mokrinu. Svetozar Miletić u Mošorinu. Jaša Tomić u Vršcu. Dunđerski su iz Srbobrana. Laza Kostić je rođen u Kovilju. Aleksandar Tišma u Horgošu. Janika Balaž odrastao je u Bečeju... Banaćanin iz Mokrina je i Vasa Stajić. Bukvalno jedini iz plejade najvećih rođen u Novom Sadu jeste Jovan Jovanović Zmaj.
A onda dolazimo i do onog najočiglednijeg momenta. Svakako ste bili u prilici da nekog svog gosta povedete u obilazak grada. Budimo pošteni... Koliko je ta ekskurzija trajala? Sve važno, od Tvrđave do zamišljene granice duž Bulevara oslobođenja obići ćete za dva, najviše tri sata. Ostale su beleške ondašnjih letopisaca o tome kako su se o praznicima i vikendima Novosađani svečano oblačili i odlazili van grada na izlet - u Jodnu banju. A ona je na 20 minuta laganog hoda od Miletićevog spomenika i Gradske kuće!
Pa najveća industrijska zona, istorijski gledano "do juče", nalazila se duž Radničke ulice, koja je zbog ove okolnosti i ponela taj naziv. Geografski, Radnička ulica danas je deo najužeg centra grada. Treba li vam još koji primer? Već u susednoj Mađarskoj ili Rumuniji, istu ili veću turističku ponudu, u prostornom, pa i vrednosnom smislu, imaju i daleko manji gradovi.
Pravi Novosađani o Novom Sadu nikada ne pričaju u brojkama i nizovima pompeznih činjenica. Onaj kome je Novi Sad u srcu, povešće vas recimo u neko kasno popodne da sednete u jednu od bašta Dunavske ulice. Tu ćete posmatrati kako sunce najpre "sedne" na krov kuće najbliže parku. A onda se sve do Zmaj Jovine, kotrlja po krovovima, kao lopta niz kosu ravan. Kuće u ovoj ulici pravljene su tako da u nepravilnom, a idealnom nizu, izazivaju vizuelnu magiju u kojoj se sunce doslovno sliva niz krovove.
Povešće vas zatim na kej, da u istom "kadru" ugledate Tvrđavu i izduženu figuru spomenika raciji. Simbol najuzvišenijeg domašaja ljudskog uma sjedne, i beskrajnog stradanja, s druge strane. U treptaju oka, Novi Sad nas uči koliko smo istovremeno veliki i koliko mali možemo biti.
I zato se njegova veličina ne meri brojkama i pređenim stopama.
Njegova veličina je u srcu. I tu se, skrivena, najbolje čuva.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
