Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Maj.2017, 08:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoren Paviljon Srbije u Veneciji
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević otvorio je danas u Đardinima, u okviru 57. Međunarodne izložbe savremene umetnosti, Paviljon Srbije gde je postavljena izložba "Enklavia: Slikarstvo, posledica ovakvog života".
Vukosavljević je istakao da je s obzirom na renome koji Bijenale u Veneciji ima u svetskim umetničkim tokovima, to prilika da "još jednom ukažemo na globalni značaj kulture i pružimo podršku umetnicima koji ove godine predstavljaju 85 zemalja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kao što je to učinila umetnička direktorka Bijenala Kristin Masel, postavljajući temu 'VivaArteViva' (Živela živa umetnost)".
Ministar je istakao da od Prve internacionalne izložbe u Veneciji, otvorene u aprilu 1895, pa sve do danas, duže od 120 godina, Bijenale u Veneciji istovremeno slika onoga što trenutno predstavlja savremena umetnost i kojim pravcima će se ona kretati.
"Istorijsko je pravilo da savremena umetnost odražava delom duh i talenat umetnika, a delom duh vremena u kome su dela nastajala, ali dajući i nagoveštaj duha vremena koje dolazi. Venecijansko bijenale prilika je da kroz dušu i talenat umetnika, te odraz te duše i tog talenta u umetnikovom delu, pokušamo da proniknemo u vreme koje je pred nama", rekao je Vukosavljević.
On je istakao da je viziju o značaju ove manifestacije imao i knez Pavle Karađorđević kada je 1938. godine odlučio da se izgradi Paviljon u Veneciji za predstavljanje jugoslovenskih umetnika, u cilju jačanja kulturnog statusa zemlje u inostranstvu.
Republika Srbija od 2007. godine, podsetio je ministar, nastupa samostalno i od tada je u Paviljonu predstavljeno oko 50 umetnika, kako iz domena savremene likovne scene, tako i arhitekture.
Ministar je primetio da predstavnici Srbije na 57. Bijenalu savremene umetnosti- Vladislav Šćepanović, Milena Dragičević i Dragan Zdravković, iako stvaraju različitim slikarskim jezikom, na različitim geografskim prostorima i predstavljaju "Slikarstvo kao posledicu ovakvog života", upućuju na omeđeni prostor i granice u kojima stvaraju, a koje čine i glavne odrednice pojma "Enklava", dok s druge strane istovremeno ukazuju na duhovno jedinstvo srpskog kulturnog prostora.
"Tri umetnika svojim poetikama različitog senzibiliteta i različitog kreativnog intenziteta pomažu stvaranju osećaja zajedničke pripadnosti i uspostavljanju odnosa prema onom drugom. Priznavanje različitosti čini pojedinca slobodnim, a kolektivni identitet jedinstvenim. Enklava kao duhovni prostor predstavlja stoga ovde, u Paviljonu Srbija, izraz osvojene slobode nasuprot ubrzanim tokovima koje nam nameću mediji i potrošačko društvo današnjice", ocenio je Vukosavljević.
On veruje da će srpska izložba na ovogodišnjem Bijenalu dodatno uticati na već prisutnu prepoznatljivost umetnika na međunarodnoj sceni i naglasio da će radovi umetnika koji ovde predstavljaju Srbiju, kao i dela drugih srpskih savremenih stvaralaca, obogatiti naše kulturno nasleđe, jer, kako je naglasio, stvarajući danas, oni stvaraju i za buduće generacije.
"Savremeno stvaralaštvo i kulturno nasleđe dve su strane jedne medalje, oblasti kulture, koje su u simbiozi i čiji kauzalitet možda najbolje odslikava da istoriju svakog naroda i društva, samim tim i celokupnu kulturu bilo kog naroda i bilo kog društva, čine i sadašnjost i ono što dolazi, ali i ono što je nekada bilo. Živela živa umetnost", poručio je Vukosavljević.
Svečanom otvaranju Paviljona Srbije u Đardinima, između ostalih su prisustvovali, ministar civilnih poslova Adil Osmanović, ambasador Italije u Srbiji Đuzepe Manco, umetnici Vladimir Veličković, Uroš Đurić, Mrđan Bajić, Ivan Grubanov, Raša Todosijević, dramska spisateljica Biljana Srbljanović i drugi.
Prisutne je pozdravio i komesar nastupa Srbije na Bijenalu u Veneciji Slobodan Nakarada, koji je izrazio nadu da će posetioci uživati u izložbi, jer su oni uživali postavljajući je, a o samoj postavci, njenom nazivu i delima Šćepanovića, Zdravkovića i Dragičević govorio je kustos izložbe Nikola Šuica.
Umetnici su zadovoljni interesovanjem publike i stručne javnosti prethodnih dana za izložbu, a komesar Nakarada je rekao da je samo tokom jučerašnjeg dana postavku videlo oko 2.000 ljudi.
Srpski paviljon je jedan od 30 u Đardinima, a u okviru ovogodišnjeg Bijenala organizovano je 85 nacionalnih postavki i po pozivu učestvuje 120 umetnika iz 51 zemlje.
Postavka zaintrigirala javnost
Šćepanović i Zdravković su složni u oceni da je srpska postavka u Đardinima u Veneciji zaintrigirala javnost, iznenađeni su velikim brojem ljudi koji su prošli Paviljonom, a posebno značajnim ističu činjenicu da su to mahom ljudi iz struke, galeristi, kustosi, umetnici, kojima su dani pre svečanog otvara Bijenala, 13. maja, i namenjeni.
"Poseta je ogromna i ljudi su prijatno iznenađeni postavkom koja je klasična slikarska izložba i nosi u sebi svu problematiku savremenog sveta i savremenog društva, kako tog spoljnog, tako i unutrašnjeg u radovima Milene Dragičević. Imamo čitavu lepezu prilaza toj savremenoj problematici u smislu da smo drugačiji u odnosu na ostale, imamo svoj autentičan izraz, ali se uklapamo u problematiku savremenog sveta čime umetnost danas treba da se bavi", rekao je Šćepanović Tanjugu.
On priznaje da nisu znali kako će ljudi reagovati na klasičnu slikarsku izložbu, ali da su komentari jako dobri.
Tako su, navodi, od predstavnika "Sotbija" čuli da je Paviljon Srbije najbolji na Bijenalu, novinar lista "Gardijan" im je rekao da će napisati reportažu o srpskom predstavljanju, a pohvalu su dobili i od priznate umetnice Kiki Smit, koja takođe izlaže u Veneciji.
Zdravković kaže da su fascinirani brojem ljudi, jer su oni prošli sve paviljone i Srbija tu nije zapostavljena.
"U prednosti smo u odnosu na zemlje koje u Đardinima nemaju svoj izlagački prostor i mislim da tu prednost moramo da sačuvamo i da Paviljon mora da ostane nacionalno blago", rekao je Zdravković Tanjugu.
On je primetio da zahvaljujući jednoj vrsti fizičke, a onda i finansijske izolovanosti u kojoj smo dugo živeli, možemo da ponudimo nešto što je za nijansu drugačije od mejnstrima koji se danas događa i veruje da je upravo to zainteresovalo javnost.
Kustos izložbe Nikola Šuica objasnio je da je "Enklavia: Slikarstvo, posledica ovakvog života" 'redifinisani pravac u kojem su troje slikara vrlo različite orijentacije objedinjena u susretu koji nosi današnjicu".
"Publika i profesionalci iz sveta umetnosti su pozdravili našu malo neobičnu koncepciju sa tri autora i specifičnim zidom ličnih objava gde svako od autora odgovara na temu Bijenala 'Viva Arte Viva' svojim odnosom prema prošlosti, usredsređenjem na lični momenat života i na to kako naš svet nosi iskustva koja svi mi delimo", rekao je Šuica Tanjugu.
On je naglasio da na Bijenalu, koji donosi "razlaganje čitavog sveta stvaralačkih mogućnosti", gde izlažu, na primer, umetnici iz Okeanije, Gane, Somalije, srpska izložba ima "geopolitički trenutak" i predstavlja "presek ne onoga što jeste civilizacija sada, nego onoga što jeste unutrašnje iskustvo i kroz dvodimenzionalnost daje novi momenat poniranja u život kakav jeste danas".
Mimi Todhunter sa Novog Zelanda i kolekcionarka Kej Sači poreklom iz SAD, obe nastanjene u Veneciji, kažu da je srpska postavka vrlo zanimljiva i da govori o onome što se dešava danas u svetu.
Matia Pozoni iz Italije slaže se da je izložba vrlo zanimljiva i dodaje da mu se posebno sviđa što su izložene baš slike, a koje zapravo prikazuju aktuelne teme.
Šuica je preporučio obilazak paviljona Kine, SAD, Rusije, ali i Velike Britanije i Nemačke i primetio da, iako savremena umetnost obično forsira mlade umetnike, Bijenale ovoga puta predstavlja veći broj zrelih autora, ali i onih koji nisu više među nama, što je, prema njegovim rečima, vrlo interesantno kritičko promišljanje teme "Viva Arte Viva".
Komentarišući 57. Bijenale, Šćepanović je primetio da su ovoga puta više zastupljene slike i crteži nego ranije.
"Imamo neku vrstu povratka klasičnim likovnim disciplinama, a ne samo čulnih senzacija koje su ranijih godina bile najprisutnije", kazao je Šćepanović, dok Zdravković naglašava da je kao i svake godine Bijenale "Meka za umetnost", "hodočašće za sve ljude koji žele da urade nešto u tom poslu".
Opšti je utisak redovnih posetilaca da je interesovanje za srpsku izložbu veće nego na prethodnim iždanjima Bijenala, dok su najveće gužve ovih dana bile ispred paviljona Nemačke i SAD.
Svečano otvaranje Bijenala je 13. maja, a do 26. novembra posetioci će moći da pogledaju 85 nacionalnih postavki.
Prvi put učestvuju Antigva i Barbuda, Kiribati i Nigerija, a po pozivu izlaže 120 umetnika iz 51 zemlje, pri čcemu njih 103 prvi put učestvuje.
Među pozvanim umetnicima je albanski premijer Edi Rama koji predstavlja video rad u kome ističe da bi voleo da bojama reši probleme u državi, ali da to nije moguće, jer je ljudima potrebno mnogo toga što boje ne mogu da reše.
Govori i o tome da je njegov sto u kabinetu zapravo njegov atelje, ali i o tome kako ljudi reaguju kada, tokom razgovora sa njima, crta, jer se tako bolje koncentriše.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
