Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jan.2021, 05:11
Otkriven spomenik Stefanu Nemanji; Predsednik: Od njega do danas Srbi su državotvorni narod
U centru Beograda, kod nekadašnje Železničke stanice, svečano je otkriven spomenik Stefanu Nemanji, velikom županu i jednom od najvećih srpskih vladara. "Do Stefana Nemanje bili smo pleme, od Nemanje do danas smo državotvorni narod", poručio je večeras predsednik Aleksandar Vučić i istakao da je spomenik Stefanu Nemanji, spomenik velikom županu, ali i Srbiji.
"Ovaj spomenik je priča o nama, o tome gde smo bili, šta smo radili i najviše šta smo danas i što želimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da budemo", istakao je Vučić.
On je rekao da smo se u prethodnom periodu trudili da Srbiju podignemo iz pepela, da obnovimo i izgradimo pruge, puteve, bolnice, škole, ali i da pokušamo da vratimo veru u sebe, u mogućnosti i snagu srpske države.
Savski trg, na kojem se nalazi spomenik, naveo je, mesto je koje je izazivalo stid, neuređeno, prljavo, na sramotu ne samo grada, već i cele Srbije, sada je potpuno drugačiji.
"Večeras sam posebno srećan, jer ovde, gde stojimo, iznad, nalazi se i Hram posvećen Nemanjinom trećem sinu, velikom Svetom Savi. Kako danas otkrivamo spomenik, tako smo uspeli da za kratko vreme izgradimo i oslikamo mozaik u najvećem pravoslavnom hramu. Tako ćemo obnoviti i Hilandar", rekao je Vučić.
Uspeli smo ono najvažnije - ekonomski zemlju da oporavimo, nacionalno da odbranimo, duhovno da povratimo i uzdignemo. "Imali su Srbi Vojislavljeviće, Vukanoviće, Vlastimiroviće, župane i kraljeve, svece, pre Nemanje. Da je Srbiji podario samo Svetog Savu ili samo Stefana Prvovenčanog, mnogo bi podario, ali podarivši obojicu, podario je Srbiji jaku i prvi put centralizovanu državu, suvereni prostor između istoka i zapada", poručio je Vučić.
Istakao je da Nemanja u rukama drži mač i Hilandarsku povelju.
"Do Nemanje smo bili pleme, od njega do danas državotvorni narod. Zato drži mač, kojim je pravio i gradio, zatim čuvao i štitio. Do Nemanje smo bili kultura oponašanja i prevođenja, od njega kultura kreacije, hraniteljstva i pisanja, a to simbolizuje Hilandarska povelja", rekao je Vučić.
On je istakao da ovo nije samo čin otkrivanja spomenika ocu i tvorcu države, već svojevrstan čin polaganja računa o sebi, svom identitetu, šta smo naučili, šta znamo i gde idemo.
"Stati ovde pred njim znači i pokajanje za sve godine koje smo ga zaboravili, ali i da smo otkrili to najveće drvo koje se zove Srbija“, kazao je on podsećajući da na Hilandaru niče loza koju je on posado. To drvo, rekao je, treba da poraste i pokaže koliko je važno imati koren, ime i prezime.
"Istorija naroda je samo u priči naroda, tačna i netačna, ali bez priča ne bismo bili mi, ne bismo imali šta da pričamo, šta da kažemo o sebi. Ovaj spomenik velik je zato što je priča o nama velika, težak zato što je naša priča teška, a tako lep koliko je priča o nama lepa.Ovaj spomenik je priča o nama, o tome gde smo bili, šta smo radili i najviše šta smo danas i što želimo da budemo", poručio je Vučić.
Kao što je Nemanja gradio zadužbine širom Srbije, ističe, moramo da znamo da je sve ono što radimo zadužbina za našu budućnost.
"Bez svesti da je postojao neko pre nas, neko ko je imao snove, nijedan san o budućnosti ne bi bio moguć. Reč današnjica, sadašnjost u nekim jezicima se na isti način izgovara kao reč poklon, zato što to jeste poklon koji smo dobili od svojih otaca, koji su se žrtvovali za našu budućnost. Mi imamo sadašnjost zbog Stefana Nemanje i Rastka, Stefana Prvovenčanog zbog Milutina, Dušana, Lazara, Vuka, Đurađa, i Đorđa Crnog, Miloša, Mihalja, Milana, Petra i Aleksandra, zbog ljudi koji su pričali priču o nama, o Srbiji“, naglasio je on.
Vučić je ističući značaj tvoraca naše države i istorije istakao kako reč Srbija, koju izgovaramo danas nije naša, već je onih koji su je svi stvarali za nas.
"To nikada ne smemo da zaboravimo" , rekao je i poručio da "Mnogo krvi i mnogo olova je u reči Srbija i da je zato tolika obaveza svakoga ko se usudu da je izgovori".
U Srbiji, prema njegovim rečima, nije bilo lako doći do ovog čina vraćanja ogromnog duga.
"Srbija nije mogla, nije imala čime, nije znala kako, dugo se plašila, bila kriva sebi i drugima, stajala pognute glave. Trebalo je hrabrost i znanja da nismo nikakav balkanski izrod, besno pleme bez korena, dežurni krivac i da opet stanemo na svoje noge, ustanemo i setimo se svakog trena duge istorije i svakog čoveka koji ju je stvarao“, dodao je on.
Kako je rekao bilo dosta krvi i ratova, ali da uprkos tome i treba da praštamo i da se kajemo, ali poručio da nećemo da pristanemo tek tako "da ne postojimo, jer imam istoriju, ime i naše očeve, na koje treba da budemo ponosni", te poručio da se nećemo odreći naše istorije, kulture i jezika.
"Nismo ih ni od koga oteli, niko nam to nije dao i zato nemamo kome ni da ih vraćamo", poručio je Vučić.
Niko neće naterati Srbiju da se odrekne svog imena i dela, poručio je Vučić dodajući da pojedini samo maštaju o tome i pričaju kako će izmestiti i uništiti spomenik Stefanu Nemanji i Hram svetog Save.
"Poručujem im da su Stefan Nemanja i Sveti Sava, kao i njihovi spomenici i hramovi, sidro i krst srpskog naroda i da niko ih neće skloniti iz naših srca, niti sa mesta gde su zauvek postavljeni", naglasio je predsednik.
Vučić navodi i da je taj spomenik svojevrsna tačka koji stavljamo na kraj jedne priče o teškoj prošlosti, lošim odlukama i ponovnom uzdizanju.
Istakao je da se iza spomenika vidi i jedna, kako je rekao, nova priča, moderne Srbije i Beograd na vodi i zahvalio Muhamedu Alabaru koji je večeras bio prisutan ceremoniji.
Zahvalio je predstavnicima Republike Srpske, političkim predstavnicima iz Crne Gore i zemalja u okruženju.
"Znamo da živimo u različitim državama, ali i pripadamo istom rodu i tu svest nećemo dozvoliti nikome da nam je oduzmu", poručio je Vučić.
Zahvalio je Miloradu Dodiku na tome što je zajedno sa nama na velikim stvarima koje radimo i kada je reč o ovom spomeniku Stefanu Nemanji i Hramu svetom Savi i obnovi Hilandara, kao i zajedničkom obeležavanju zločina nad srpskim narodom.
Vučić je zahvalio i Aleksandru Rukavišnjikovu koji je radio i spomenike Mihailu Šolohovu, Džonu Lenonnu i mnoge druge koje je radio za svetske prestonice.
Nemanja je bio za nas početak i ovaj spomenik je za nas kraj tog početka. On je dokaz da je istorija stvorila nas, ali i da smo mi u stanju da stvaramo istoriju mira, znanja i rasta".
Dodik: Vreme da se srpski narod vrati temeljima svoje države
Predsedavajući predsedništva BiH Milorad Dodik na večerašnjoj ceremoniji otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji poručio je da je sada koji je postavio upravo Stefan Nemanja i njegov sin koji je postavio temelje srpske vere i crkve.
"Svaki dan nalazim dovoljno razloga i ponosa što pripadam svom narodu srpskom", istakao je Dodik i dodao da je danas posebno ponosan što deli veličanstven trenutak u kome država Srbija, grad Beograd i svi Srbi odaju poštu velikom ujedinitelju srpskog naroda Stefanu Nemanju.
Kako je kazao, gradeći ovaj spomenik i stavljajući pečat na vreme ujedinjenja i borbe za državu Srbiju, Srbi su odavno naučili da bez države nema slobode.
On je istakao da su vekovi iza nas uvek bili borba za našu državu, te naglasio kako se i danas isto borimo u savremenim okolnostima.
"Ovaj veličanstveni spomenik će nadživeti vekove i ostati ovde da svedoči o naporima da se stvori jedna država srpska, ali isto tako umeće ove generacije rukovodioca države Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koja je našla za važnim da gradi i ujedini i tradicionalno i savremeno što možemo da vidimo u čitavoj Srbiji, a pogotovo ovde u Beogradu", istakao je Dodik.
Spomenik, dodaje on, nalazi se u neposrednoj blizini "nečega što predstavlja moderni deo grada na reci koji treba da ujedini upravo to tradicionalno i moderno".
"Samo na taj način može da se gradi moderno i da se očuva tradicionalno. ", istakao je Dodik i dodaje da je taj deo srpske istorije ostao bez razloga potisnut pogotovo u decenijama bivše Jugoslavije.
"Današnja Srbija je sve naprednija. Na svakom koraku množemo da vidimo taj napredak. Mi u Republici Srpskoj zagledani smo u Srbiju i želimo njenu snagu. Ono što želimo jeste da ništa ne oduzmemo iz njene snage za koju smo ponosni ako možemo nešto da dodamo tome", poručio je Dodik.
Republike Srpska, ističe on, koja egzistira u veoma teškim okolnostima svoje borbe za politički subjektivitet se oslanja na Srbiju.
"Zato sam zahvalan Vučiću, vladi i svim ljudima za razumevanje, ne samo za nas nego i za sve Srbe u Crnoj Gori i bilo gde u svetu. Danas je važno da budemo ujedinjeni i ovaj spomenik ovde učiniće da svako ko dođe u Beograd da poseti ovo mesto i da se nadahne idejama našeg jedinstva, a da na taj način idemo dalje u budućnost.
"Ako nema tog nadahnuća ne znamo gde idemo. Zato je važno da Srbija bude što jača. Zato je važno i da Srbija bude moderna država kao što jeste među najboljim državama danas u Evropi u svom ekonomskom rastu i ne treba se osvrtati na one koji pokušavaju to da okrenu", poručio je Dodik i dodaje da su oni možda nekada imali priliku da to čine a možda i nisu znali.
Danas, kaže on, vidimo na svakom koraku da to ide i da Republika Srpska pokušava da to prati, koja inače svoj ekonomski i politički život zasniva na borbi za svoj status u okviru BiH, te da je svakako učinila sve da očuva Srbe na ovim prostorima, da sačuva mir i stabilnost, učini stabilnim srpski narod i da se živi i razvija.
"Budimo deo modernih naroda ali nikada ne smemo zaboraviti kom to narodu pripadamo. Neka živi Srbija, živi Republika Srpska i živi srpski narod gde god se on nalazio", zaključio je Dodik.
Uz zvuke zvona sa beogradskih crkava, večeras je svečano osvetljen spomenik Stefanu Nemanji, a svečanosti na Savskom trgu prisustvuju i premijerka Ana Brnabić, predsednik parlamenta Ivica Dačić, ministri u Vladi Srbije, te gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve ...
Tu je i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko, predstavnici diplomatskog kora gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević, te predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u Sobranju Ivan Stojiljković...
Pre govora predsednika Srbije, na svečanom otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji, na video bimu je emitovan snimak u kome preminuli patrijarh SPC Irinej govori o značaju Stefana Nemanje, koji je, kako je govorio, bio među vodećim državnicima tog vremena.
On je znao šta je značila crkva za jedan narod, govorio je patrijarh Irinej.
Film o Nemanji: Moćni ratnik i milosrdni čovek
Na svečanosti otvaranja spomenika Stefanu Nemanji večeras je prikazan i namenski film o velikom županu, njegovom značaju i gradnji spomenika, za koji je osnova tekst Nikolaja Velimirovića.
Stefan Nemanja morao je da gradi i da brani u isto vreme do kraja vladavine, istaknuto je u filmu, u kome je narator bio glumac Petar Božović.
Polovinu života Nemanja je proveo boreći se za jedinstvo naroda i njegovu državu. Darežljivost prema sirotinji bila je poznata, moćni ratnik svoje zemlje i milosrdni čovek, takav bese Nemanja, opisano je u filmu.
Autor spomenika, ruski vajar Aleksandar Rukavišnjikov, opisujući rad na spomeniku i njegovu simboliku rekao je da je njegovo delo nastalo posle mnogo pročitanih knjiga o velikom županu. I kako je rekao, "ne možete da prikažete čoveka, a da ga niste zavoleli".
Potpredsednikom SANU Ljubomir Maksimović rekao je da je Nemanja postavio idejne osnove za stvaranje moderne srpske države i nezavisne crkve.
Profesor Sima Avramović je poručio da Nemanjin spomenik i srpska državnost izniču iz oslabljene Vizantije, i iz razdeljenog štita stvara se novi ambijent.
"Taj spomenik je jedna memorijalna pjaceta i ocu i sinu i celoj dinastiji i srpskoj državnosti i duhovnosti. Ta duhovnost se vizuelno vezuje za Nemanjinu ulicu a Nemanja gleda prema Hramu posvećenom njegovom sinu", ukazao je Avramović.
Vajar Svetomir Arsić Basara naveo je da spomenik nije posvećen samo Nemanji već srpskoj istoriji i kulturi, i da je doneo sa sobom i Studenicu i Hilandar.
Nemanja je zidao brojne crkve, a Studenica je kraljica onoga što je ostavio. Iguman manastira Studenica arhimandrit Tihon naveo je da je Nemanja živeo u teškim istorijskim prilikama, a podučio naslednike da se snađu najbolje i da od svega što imaju uzmu najbolje i naprave najbolje.
Film prikazuje i snimke gradnje spomenika, kao i snimke manastira Studenica.
O značaju Nemanje govori i to, kako je prikazano na kraju filma, koliko je ime Nemanja rasprostranjeno u srpskom narodu - majka predstavlja sina Nemanju, dečak najboljeg druga Nemanju, sestra brata Nemanju, unuk dedu Nemanju...
"Treba da se ugledamo na velike pretke, imamo divne i velike primere. Na nama je da prihvatimo taj put i tu orijentaciju života i da mi dostignemo veličinu bar približnu onoj koju su imali naši veliki preci".
Iako nije bilo najavljeno, na Trgu su se okupili građani, a ovom događaju prisustvuje i veliki broj medijskih ekipa.
I režim javnog prevoza je, zbog ceremonije otkrivanja spomenika, izmenjen od 17 do 22 časa.
Spomenik Stefanu Nemanji napravljen je u bronzi i delo je ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, a iz Moskve je u srpsku prestonicu dopreman sukcesivno, u delovima.
Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je oko deset ruskih majstora, uz domaće radnike koji su bili zaduženi za rekonstrukciju samog trga.
Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak je oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.
Prvi reljef predstavlja stvaranje države, odnosno slika bitku u kojoj Nemanja stvara Srbiju, drugi Sabor u Rasu iz 1196. godina, kada Nemanja prenosi vlast na sina Stefana.
Na trećem reljefu predstavljen je prenos moštiju Stefana Nemanje iz Hilandara u Studenicu, 1208. godine, nad kojima Sveti Sava miri zavađenu braću, a na četvrtom rodosolov Nemanjića.
Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak je oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.
Prvi reljef predstavlja stvaranje države, odnosno slika bitku u kojoj Nemanja stvara Srbiju, drugi Sabor u Rasu iz 1196. godina, kada Nemanja prenosi vlast na sina Stefana.
Na trećem reljefu predstavljen je prenos moštiju Stefana Nemanje iz Hilandara u Studenicu, 1208. godine, nad kojima Sveti Sava miri zavađenu braću, a na četvrtom rodosolov Nemanjića.
Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.
Spomenik koji je postavljen, razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, jer je, kako je objasnio profesor Sima Avramović Stefan Nemanja koji je bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.
Prema rečima profesorke istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilje Marjanović Dušanić, Stefan Nemanja odavno je zaslužio spomenik.
O njemu govori kao o ličnosti koja je "obasjala" srednji vek, ali i kasnije vekove, sve do današnjih dana, a koju srpski narod, kao i njegove sinove, Svetog Savu i Stefana Prvovenčanog, prepoznaje kao one koji su "ustrojili dobar put srpskom otačastvu".
Predlog za podizanje spomenika velikom županu koji će ubuduće "motriti" na ulicu koja od Savskog trga vodi do Slavije, a nosi upravo njegovo ime, podneo je 16. decembra 2015. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Krajem te godine, Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada usvojila je inicijativu, koju su zatim prihvatili i odbornici Skupštine grada Beograda.
U septembru 2017. godine Sekretarijat za kulturu Beograda raspisao je javni i pozivni, međunarodni otvoreni dvostepeni konkurs za izradu rešenja za obeležje Stefanu Nemanji.
Žiri za podizanje spomenika činili su predsedavajući Nikola Selaković, te članovi vajar, akademik Svetomir Arsić Basara, reditelj Emir Kusturica, vajar Miodrag Živković, slikar, akademik Vladimir Veličković, slikar Nebojša Đuranović, profesor Sima Avramović, arhitekta Milutin Folić i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
Prva nagrada pripala je čuvenom ruskom vajaru Aleksandru Rukavišnjikovu, u čijem je ateljeu u Moskvi spomenik i izrađen.
Završeni su i građevinski radovi na rekonstrukciji Savskog trga, koji će, kako je ranije rečeno, postati novi centar grada.
Trg ima 20.000 kvadrata, posađeno je 250 novih stabala, biće postavljene klupe, dok će nekadašnja zgrada Železničke stanice postati, kako je planirano, Muzej srednjovekovne Srbije.
Stefan Nemanja (1109-1199) bio je srednjovjekovni srpski velmoža, najmlađi sin vlastelina Zavide, veliki župan Raške i začetnik vladarske dinastije Nemanjića.
Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara, a tokom života podigao je i obnovio veći broj crkava i manastira, uključujući i Hilandar na Svetoj gori, koji se smatraju njegovim zadužbinama.
Zajedno sa sinom Savom smatra se ocem Srpske pravoslavne crkve, koja ga slavi kao svetog Simeona Mirotočivog
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
