Izvor: Magyar Szó, 01.Avg.2015, 20:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostvaruje se stari san
Na svojoj sednici pre dve nedelje je mađarska vlada donela odluku o dotiranju projekata od važnosti za očuvanje i jačanje mađarskih zajednica van matice. Ova odluka je objavljena na „Tušvanjoš“ festivalu i letnjem otvorenom uvinerzitetu u Rumuniji. Vest su saopštili Arpad Janoš Potapi, državni sekretar mađarske vlade za nacionalna pitanja, i Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara. Sa predsednikom SVM-a smo razgovarali o migraciji, o projektima važnim za održavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << mađarskih zajednica van matice, o Fondu „Karolj Biro“ i o vrenjima unutar vojvođanske mađarske zajednice.
- Vi ste prošle nedelje sa više značajnih političara učestvovali na tradicionalnom nacionalnom okruglom stolu organizovanom pod okriljem „Tušvanjoša”. Šta se tu moglo čuti u vezi Vojvodine?
– Na otvorenom letnjem univerzitetu sa nacionalnom politikom se bavilo više sekcija. Na panelu na kojem sam učestvovao obično se govori o stanju mađarskih nacionalnih zajednica van Mađarske, o izazovima, nadama i ciljevima ovih zajednica. U proteklih godinu i po dana je izražena pažnja posvećena mađarskoj zajednici u Ukrajini, jer su njihovi problemi sada najveći. Stanje u kojem se nalazi vojvođanska mađarska zajednica je uživala veliko interesovanje, ne samo na tom panelu, nego i u okviru panela koji su se bavili privredom, priključivanjem Zapadnog Balkana Evropskoj Uniji i tome slično. Naša predavanja je propratila neka vrsta priznanja, jer ma koliko mi bili nezadovoljni svojom pozicijom, u političkom smislu vojvođanska mađarska zajednica uživa veliko poštovanje, jer smo proteklih godina uspeli ostvariti nešto o čemu druge zajednice nisu započele čak ni diskusiju. Govoreći o Vojvodini ja sam naglasio da se polako finalizuje proces pomirenja, da smo uspeli prošle godine staviti van snage tri odluke u sferi javne uprave, to što se srpski premijer poklonio pred nevino ubijenim žrtvama u Subotici prošle godine u novembru. To za nas znači veliki spokoj, možemo izjaviti da je to pravi sprsko-mađarski civilizacijski čin. To bi moralo poslužiti kao primer celom Karpatskom basenu.
- Kakva se rešenja mogu pronaći u vezi problema koji predstavlja talas izbeglica?
– Ovaj se problem na lokalnom nivou ne može rešiti, samo se mogu smanjiti, minimalizirati negativne posledice. Problem je posledica niza koraka na svetskoj političkoj sceni i ovo pitanje mogu rešiti samo igrači na toj istoj svetskoj političkoj sceni. Kada o ovome govorim, ne mogu proći bez reči pored stanja sa kojim se susrećem iz dana u dan i ne mogu potisnuti svoj strah koji se javlja gledajući sve veći broj izbeglica. Čovek se s pravom brine za Evropu, ali pritisak kojem je Srbija i severna Vojvodina izložena je neizdrživ. Neću da izbegnem pitanje zida koji Mađarska gradi na granici. Svoje mišljenje izrečeno ranije tim povodom, iako je izazvalo buru reakcija, i dalje držim. Mađarska ima pravo da na ovaj način rešiti situaciju, to je njena unutrašnja stvar. Nadam se da će ta ograda, kada bude gotova rezultirati situacijom da će se na jednom putu preprečiti neka prepreka i da će zbog toga ljudi početi zaobilaziti ovaj put. Ovaj talas migracije je matematički tačno izračunat proces gde stotine i hiljade migranata idu putem tačno određenim GPS-koordinatama i znaju veoma dobro da ovde mogu preći granicu.
- Na „Tušvanjošu” ste sa državnim sekretarom Janošem Arpadom Potapijem najavili da će mađarska vlada podržati projekte važne za održavanje i jačanje mađarskih zajednica van matice. Za šta će se taj novac u Vojvodini potrošiti?
– Radi se o paketu, o kojem je mađarska vlada odlučivala dva dana pred početak „Tušvanjoša”. Donacije će dobiti i vojvođanska, i rumunska, a i slovačka mađarska zajednica. U Vojvodini će četiri projekata ove godine dobiti donaciju u vrednosti od 850 miliona forinti. Najveći projekat je kupovina zgrade zarde u Zrenjaninu gde planiramo da napravimo centar za srednjebanatski region. Radi se o veoma lepoj zgradi u centru grada veličine između 2 i 2,5 hiljade kvadratnih metara. Na zajedničku inicijativu biskupije i SVM-a je doneta odluka po kojoj će biskupija kupiti zgradu i nju staviti u funkciju zajednice na duži rok. Sadržaje, koji će dobiti mesto u toj zgradi, će odrediti žitelji Srednjeg Banata, ali će taj zadatak biti zajednički, s obzirom da ova zgrada mora postati svetionik Srednjeg Banata. Postoji više ideja: u zgradi bi mogao dobiti mesto i učenički dom za devojke, crkveni muzej, može se u njoj zamisliti čitava budućnost Kulturnog društva Šandor Petefi iz Zrenjanina, a mogla bi se urediti i manja sala za izložbe, centar za održavanje konferencija ili čak i manji hotel, da bi zgrada mogla da izdržava samu sebe. Već ove godine treba završiti planove za njenu obnovu da bi se naredne dve godine mogla uraditi restauracija. Radi se o davnom snu za koji je mađarska vlada osigurala dva miliona evra. Drugi projekat je dom za učenike u Novom Sadu Evropa Kolegijum za čije održavanje će mađarska vlada izdvojiti ove godine oko 65 miliona forinti, a u budućnosti će za ovu svrhu biti osigurano godišnje oko pola miliona evra. Za održavanje i za tehničke potrebe RTV Panon je osigurano 60 miliona forinti, sto miliona za osnivanje i održavanje sistema seoskih staratelja. Na teritoriji pet vojvođanskih lokalnih samouprava je potrebno 15 vozila sa kojima se mogu obići i najzabačeniji salaši sa starim i iznemoglim stanarima kojima će pomagati 21 socijalni radnik koje ćemo zaposliti. Sa ovim sistemom nećemo „uzeti hleb” karitativnim organizacijama, niti posao državi, već želimo pomoći članovima naše zajednice u rešavanju njihovih problema. Ovaj novac ne služi samo za kupovinu vozila nego i za zapošljavanje i osposobljavanje ljudi. Naš cilj je da svaku onemoćalu osobu socijalni radnik nedeljno obiđe, da joj odnese lek, da je odveze do lekara, ako je potrebno, ili da joj naseče drva. Ovakvog programa u Karpatskom basenu još nema.
- Akcioni plan za teritorijalni i privredni razvoj vojvođanske mađarske zajednice je na sajtu SVM-a dostupan od 22. jula. Kakve su reakcije na taj plan?
– Imamo ozbiljne analitičke reakcije, po kojima se vidi da je posvećenjo više sati njihovom pisanju. To je zaista pozitivno iskustvo. Sve to dokazuje da postoje ljudi za koje je to ozbiljno pitanje i da ima građana koji ne samo što daju mišljenje o akcionom planu nego pokazuju i volju za učešće u njegovoj realizaciji. Ova su mišljenja važna i zbog toga što se radi o suštini stvari, a ne o bacanju ljage koje smo videli pre nekliko meseci. Početkom jeseni ćemo sasvim sigurno moći pokrenuti ostvarivanje pojedinih elemenata akcionog plana. Moramo još osmisliti formu, sistem institucija za njegovo sporvođenje, moramo uzeti u obzir regulativu Evropske Unije, Mađarske i domaćeg zakonodavstva, jer se radi o kreditima koji se moraju otplatiti, i zbog toga moramo isključiti mogućnost greške.
- Savet SVM-a je tokom jula doneo odluku o osnivanj Fonda „Karolj Buro”. Čime će se ovaj fond baviti?
– SVM će nakon 21 godine vođenja politike osnovati svoj stranački fond. Ime smo izabrali jer se pregledom 110 godina političke prošlosti ovog regiona vidi da nam je najbliža ličnost Karolja Biroa, njegove ideje su najbliže onome što mi želimo predstavljati. Zahvaljujući njemu Subotica je postala prava riznica secesije, on je bio poslednji gradonačelnik pre završetka Prvog svetskog rata i srpske okupacije. Prema onome što je ostvario Karolj Biro treba da pruži primer i za fond, ali i za ceo SVM. Grad i zajednica imaju velike reštancije prema njemu, nemamo čak ni ulicu u Subotici koja bi nosila njegovo ime, a nema ni skulpturu niti kult. Fond će pomagati stručne radionice, okrugle stolove, obuke, konferencije u čijim okvirima se možemo baviti svim mogućim aspektima održavanja nacionalnog identiteta, sa pitanjima manjinske autonomije, sa integracionim pitanjima, sa pitanjima vezanim za promenu Ustava i političkog sistema, sa privrednim i teritorijalnim razvojem, sa očuvanjem životne sredine… Putem ovog fonda želimo ojačati sistem veza za narodnim partijama, jer stranke članice Narodne stranke imaju slične fondacije. Naš fond će sredstva osigurati putem konkursa, između ostalih u sraradni sa Fondom Konrad Adenauer Štiftung i Instituta Robert Šuman.
- Sredinom maja, u kabinetu premijera Mađarske je najavljeno da ćete vi u kratkom roku predložiti Viktoru Orbanu plan za razvoj vojvođanskog mađarskog sportskog života. U kojoj je fazi ova ideja?
– Moram da priznam da kasnimo sa izradom ovog plana, još nismo stigli ni da ga formulišemo. O ovoj ideji sam razgovarao sa ljudima koji su prisutni u sportskom životu i video sam da su ljudi prema ovoj ideji otvoreni kao i prema programu za privredni razvoj. Želimo da ojačamo tradicionalne vojvođanske mađarske sportske grane. To su skoro isti sportovi kao u Mađarskoj: pored disciplina koje se igraju loptom, stonog tenisa, plivanja, vaterpola, mislim i na veslanje, dizanje tegova i boks. Želimo da stvorimo uslove u kojima naša deca mogu više da se bave sportom nego sada. Ideju ćemo verovatno na jesen formulisati sa manjom ekipom. Mislim da će biti potrebe i za kupovinom opreme i za obnovom svlačionica, kao i sala za treninge. Moramo obezbediti i trenere kojima treba osigurati ne samo naknadu nego i obuku.
- Proteklih nedelja smo zapazili da su se u javnom životu vojvođanske mađarske zajednice pojavile kritike koje su između ostalih formulisali članovi SVM-a. Kakvi se procesi odigravaju unutar stranke?
– Dešava se nešto što do sada nije bilo karakteristično za SVM. U brizi o demokratiji smo stigli dotle da se o onima koji se brinu za istu može reći štošta, ali nikako i da su demokratični. SVM je stranka, a stranka ima svoja pravila. Briga za demokratiju bi trebala da znači prvenstveno brigu o poštovanju tih pravila. U okviru SVM-a su konstantno postojala, i sad postoje mogućnosti da se formulišu različita mišljenja. Novina u ovoj priči je što se oni koji su ostali u manjini sa svojim mišljenjem, u svojoj brizi za demokratijom stalno vraćaju na teme koje smo već raspravili i o kojima smo već doneli svoje mišljenje. Novina je i što unutrašnje stvari stranke iznose pred široku javnost.
- Laslo Varga je u svojoj izjavi datoj RTV Vojvodini rekao da ne vidi smisla u osnivanju nove vojvođanske mađarske stranke, ali misli da bi se javni život ove zajednice morao reorganizovati. Kakvo je vaše mišljenje u vezi ove izjave?
– Već više nedelja, može se reći i mesecima, traje neka vrsta procesa vrbovanja ljudi. Ovaj se proces naziva i istraživanjem javnog mnenja. Radi se o veoma sporom procesu u kojem učestvuju i čiji su pokretači sa jedne strane članovi SVM-a, a sa druge strane nestranačke ličnosti koje niko ne doživljava nestranačkim: ni mi, za koje su se do sada vezivali, a ni oni koje u poslednje vreme oni kontaktiraju kao „osobe sa drugačijim mišljenjem” ili „osobe sa slobodnim mišljenjem” da se priključe njihovom pokretu koji želi da demokratiše vojvođanski mađarski javni diskurs i javni život. Proteklih godina smo bili svedoci brojnih ovakvih procesa, iz te perspektive to ne predstavlja novinu. Interesantno je međutim da se ova naprasna volja za demokratijom sad pojavila kod onih koji se proteklih dvadesetak godina nisu pomakli iz vrha politike, SVM-a i javnog života i koji do sada ni u snu nisu poželeli demokratizaciju ičega. Sad, kada ih je vreme pregazilo, pogledajmo samo njihovu izjavu u vezi slobode štampe koja se oslanja na jednu definiciju slobode iz 1848. godine, i sada kada za izazove sadašnjice nemaju trezvene, životu bliske odgovore koji su u vezi sa stvarnim životom, prinuđeni su da trče u prazno, vrbuju pomoću fraza. Ovo je potpuno normalan proces, sa kojim nema nikakvih problema. Problem je ako se ovi ljudi služe neistinama za šta je već bilo više primera. Sve u svemu, sve to ne dotiče suštinu i politiku SVM-a. A i krajnje je vreme da saznamo šta misle o problemima koji se tiču vojvođanske mađarske zajednice, da li su u stanju da ponude prava rešenja, ili mišljenje imaju samo o pravnotehničkim pitanjima i pravima na slobodu.
.jpg)
