Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Okt.2015, 18:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oflajn rešenja za onlajn terorizam

Potrebno je više odgovornosti i konsultacija sa stručnjacima, a manje senzacionalizma kada se izveštava o terorizmu, nalazi se među preporukama nakon dvodnevne radionice OEBS-a o terorizmu i slobodi medija koja je održana u Bukureštu. Učesnici su se saglasili i da je dobar put napred promovisanje kontra-narativa, odnosno pozitivnih priča koje razbijaju stereotipe i smanjuju podršku ekstremistima u javnom mnjenju, ali i da izbor onih koji su u tom krugu mora biti veoma pažljiv. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Borci protiv terorizma trebalo bi da vode priču, a ne da se prilagođavaju, smatra iskusni novinar Onik Džejms Krikorijan. On tvrdi da mediji pribegavaju senzacijama jer se tako bolje prodaju novine, i dobija se više klikova, ali na taj način indirektno čine uslugu ekstremistima. U ovoj oblasti često se primećuje lenjo noviarstvo, kaže predstavnica nevladinog sektora iz SAD Humera Kan, dodajući da NVO ne mogu da ponude rešenja, ali da mogu preneti veštine koje su potrebne.

" Protiv terorizma se nekada isključivo borila vojska, a sada je uključeno i civilno društvo. Često čujem stav – Mi plaćamo porez, zadatak države je da nas zaštiti, ali neophodan je zajednički rad", kaže Kan.

Jedan od prvih koraka jeste preciziranje pretnji i jasno razdvajanje svih pojmova, tvrdi pravnica Gabrijel Giljemin iz britanske nevladine organizacije Član 19. Gotovo neverovatno zvuči činjenica da na nivou Ujedinjenih nacija ne postoji opšteprihvavćena definicija pojma terorizam zbog političkih nesuglasica velikih sila.

"Ako želimo da stvorimo efektivne sisteme, moramo da znamo protiv čega se borimo. Trenutno imamo standarde za terorizam i govor mržnje, iako nemamo jasne definicije, ali za nasilni ekstremizam ne postoji čak ni to", ukazala je Giljemin.

Ona kaže i da državna administracija ne sme upasti u zamku prevelike kontrole građana, jer se tako narušavaju demokratske vredosti.

Primere u ovoj oblasti predstavila je ekspertkinja Kejt Kojer. Tako je Francuska odmah nakon napada na Šarli Ebdo donela set zakona po kojima se sajtovi mogu srušiti ili izbrisati i bez sudskog naloga ako postoji sumnja na terorizam. Tako se odlučivanje i procena pomera na nivo policije, što se nije pokazalo kao dobra praksa, a takva odluka odaje samo privid borbe protiv terorizma.

"Privatne kompanije se ponekad prelako povinuju zahtevima država za ustupanje podataka. Tako je u Kini jedan čovek osuđen i završio u zatvoru nakon što je kompanija Jahu predala vlastima mejlove u kojima se vidi da je on odavao poverljive podatke", navodi ona.

Kojerova je kritikovala ruske zakone protiv ekstremizma, iskoristivši ih kao primer kako se zakonodavstvom može udatriti na ljudska prava i slobode. Odmah je usledio i ruski odgovor. Tatjana Kupalova iz tamošnjeg ministarstva spoljnih poslova odbacila je kritike kao neosnovane. Ona kaže da svaka država ima pravo da se zaštiti od pretnji po njenu bezbednost, i pozvala je druge zemlje da zajedno usaglase jasna i efikasna pravila borbe protiv terorizma

Jedna od zemalja gde bez mnogo diskusije ima problema sa medijskom slobodom jeste Uzbekistan. Urednica najznačajnijeg portala iz te države Lobar Islamova kaže da veliku prednost imaju državni mediji, a da sa privatnima nema dovoljno komunikacije, pa su prinuđeni da prenose informacije od drugih. Islamova tvrdi i da objavljivanje svih vesti o islamu mora da odobri telo koje se zove Muslimanski spiritualni bord, u kojem sede neki od najznačajnijih imama. Svako kršenje procedure može biti kažnjeno, a svaka žena koja želi da se bavi novinarstvom mora da dobije odobrenje istog organa.

Sa druge strane, državna administracija ne zabranjuje sajt odnoklassniki.ru (u slobodnom prevodu, ratni drugovi), iako postoje pouzdane informacije da teroristi tim putem vrbuju sledbenike.

"Ta društvena mreža ima oko sedam miliona korisnika, od čega je dva miliona priključeno svakodnevno. Kada uzmete u obzir da Uzbekistan ukupno ima oko 28 miliona stanovnika, možemo reći da se radi o velikom procentu", procenjuje Islamova.

Veliki deo predavanja posvećen je i žrtvama terorizma, sa jedne strane onima koji su se našli na udaru ekstremista, ali i članova porodica pripadnika grupa koji su izvršili napade. U emotivnom video snimku, majka jednog od osumnjičenih za napad 11. septembra osuđuje ekstemiste da ruše osnove Islama time što pozivaju članove da ne slušaju svoje najbliže. Predstavnik porodica žrtava Giljom de Sent Mark tvrdi da žrtve terorizma mogu da budu dobri primeri kontra-narativa, ali samo ako se njihove priče predstave iz pravog ugla.

"Svedočenje mora biti deo šireg konteksta, a ton ne treba da bude tužan, već herojski. Uprkos svemu, oni biraju mir, slobodu i zajedništvo", poentira on.

Na kraju, mora se istaći da mediji i internet nisu jedini faktori koji učestvuje u radikalizaciji ili promovisanju agende terorista. Jedan od najefektivnijih načina i dalje ostaju lični kontakti i uticaj istih socijalnih krugova. Ipak, uređivanje onlajn zone, koja je i dalje relativno nova i stalno se menja, može zadati ozbiljan udarac terorističkim i ekstremističkim grupama, pa bi i obračun sa njima u oflajnu i realnom životu bio mnogo jednostavniji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...