Izvor: Magyar Szó, 05.Maj.2015, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od prava na papiru do istinskih manjinskih prava
Učenici, pripadnici nacionalnih manjina, nakon završetka osnovne i srednje škole do sada nisu imali svuda prilike da prijemne ispite za srednju školu i fakultet polažu na maternjem jeziku. To znači da nisu imali iste šanse kao što su ih imali učenici, pripadnici većinskog naroda.
Dekan Tehnološkog fakulteta Novosadskog Univerziteta, Zoltan Zavargo, je za „Mađar so“ izjavio da kada je 2003. godine preuzeo rukovođenje fakultetom, uveo je kao uobičajenu praksu polaganje >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << prijemnih ispita na maternjem jeziku. Na Pravnom fakultetu su nam rekli da još nisu dobili zvanično obaveštenje i da zbog toga nisu u mogućnosti da nam odgovore na ovo pitanje. Zamenik rektora Novosadskog Univerziteta, Zita Bošnjak, je izjavila da rektorat u potpunosti podržava polaganje prijemnih ispita na maternjem jeziku, ali univerzitet nije integrisan, pa zbog toga fakulteti moraju sami realizovati praktično ostvarivenje ovog prava. Pokrajinskog sekretara za obrazovanje, javnu upravu i nacionalne manjine, Mihalja Njilaša, smo pitali kako se rešio ovaj problem.
-Ranije je bila situacija da đaci iz redova nacionalnih manjina ni pored odgovarajućeg znanja nisu mogli biti primljeni u željenu instituciju zbog nedovoljnog znanja srpskog jezika, ili su bili primorani sami da plaćaju školarinu. Suočeni sa teškoćama, veliki broj mladih mađarske nacionalnosti je odlučio da studira u inostranstvu. Pokrajinski sekretarijat je zbog toga konstantno tražio rešenje za ovaj problem, a od kada sam preuzeo rukovođenje ovog sekretarijata, poklanjam posebnu pažnju ovom pitanju. Pre jogurt-revolucije pravo na prijemni ispit na maternjem jeziku je garantovao zakon i bila je prirodna pojava. Nakon jogurt-revolucije ta praksa je većinom bila ukinuta. Nakon pada Miloševićevog režima bilo je nekog boljitka, ali suštinske promene se nisu dogodile. Pravo na polaganje ispita na maternjem jeziku većinom je bilo mrtvo slovo na papiru, naročito na fakultetima u Novom Sadu. Pošto nije bilo obavezno organizovati prijemne na maternjem jeziku, a bilo je i dosta mogućnosti za izbegavanje ove obaveze, bilo je institucija koje su se pozivale na nedostatak stručnih kadrova koji bi mogli organizovati prijemne ispite na mađarskom, kao i na jezicima drugih nacionalnosti – objašnjava Njilaš.
Rešenje je moglo biti prihvatanje zakona koji obavezuje institucije za organizovanje prijemnih na maternjem jeziku i koji ne dozvoljava izuzetke. Početkom aprila pokrajinska skupština je usvojila odluku koja to predviđa, a nakon toga je organizovanje prijemnih ispita postalo obaveza svakog fakulteta Novosadskog Univerziteta, kao i ostalih fakultetima i viših škola čiji je osnivač pokrajina.
- Tokom skupštinske rasprave poneki su polemisali, kao i u drugim slučajevima kada se radi o garantovanju manjinskih prava, da li se sve to može ostvariti i u praksi i da li je uopšte moguće organizovati korišćenje ovog prava. Drugi su govorili o ustavnim problemima, ali je na kraju zdrav razum ipak pobedio. Argumenti poslanika SVM-a, odnosno podrška drugih poslanika iz redova nacionalnih manjina i podrška većinske koalicije, doneli su rezultate prilikom skupštinskog glasanja. Odluka je doneta sa 62 glasa za, 1 protiv i 7 uzdržanih. Sledeće nedelje će biti usvojena i odluka pokrajinske vlade koja će u detalje odrediti praktičnu primenu ove odluke uzimajući u obzir pozitivna iskustva nacionalnih saveta i fakulteta.
- Brojni su fakulteti gde ne postoje profesori i drugi stručnjaci koji poznaju manjinske jezike. Kod tih fakulteta će naša prevodilačka služba pružiti stručnu pomoć prilikom pripreme prijemnih ispita i tokom njih, a za tu svrhu smo odvojili posebna sredstva iz pokrajinskog budžeta – rekao je sekretar.
- Prethodna pokrajinska odluka, doneta pre dve godine koja se odnosila na istu temu, je propisala da u instituciji u kojoj ne postoji stručno lice koje govori jezik date nacionalne manjine, ukoliko to do prvog aprila javi pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj, automatski dobija izuzeće od obaveze organizovanja prijemnog ispita na jezicima nacionalnih manjina. Tu mogućnost, koja je skoro svugde postala praksa, ova nova odluka briše. Mladi mogu da polažu prijemne ispite na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, hrvatskom, rusinskom, češkom, bugarskom, makedonskom i crnogorskom jeziku. Prilikom prijave na ispit učenik na posebnom formularu daje izjavu o tome na kom jeziku želi polagati prijemni ispit.
- Stručna i ostala pomoć nacionalnih saveta će igrati značajnu ulogu u organizaciji. U zajednički rad ćemo uključiti i srednjoškolske profesore koji predaju na manjinskim jezicima, možda će oni biti i prisutni prilikom prijemnih ispita. U toku su konsultacije sa fakultetima i višim školama i do sada smo svugde naišli na pozitivan pristup. Sve pokazuje da ćemo ove godine uspešno organizovati prijemne ispite. Pravnu kontrolu izvršavanja ove obaveze će vršiti inspektor pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. Našim budućim studentima koji srpski jezik ne poznaju u dovoljnoj meri, preporučujem da se mirne duše pripremaju na svom maternjem jeziku i da koriste svoje pravo za polaganje istog na maternjem jeziku – rekao je Njilaš.
