Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Apr.2017, 10:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obućari – majstori koji o(p)staju

Obućarstvo jedan je od najstarijih zanata. Kako danas opstaje taj zanat, na koji način se pravi nova obuća i popravlja stara?

Koliko i kako je taj zanat evoluirao do danas, kao i na koji način se pravi nova obuća i popravlja stara, neka su od pitanja na koje nam je dao odgovor obućar Aleksandar Bračer.

Ima ih, cipela, poput ljudi, veoma različitih. U Novom Sadu postoje umetnici čija je osnovna delatnost izrada obuće. Naš današnji sagovornik u svojoj glavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ima jasnu viziju o dezenu i tehnici obrade parčeta kožnog materijala. Obućar Aleksandar Bračer rodio se u Somboru, gde je zajedno sa bratom počeo da radi kod oca zanatlije.

Nakon uspešnog poslovanja u rodnom mestu, odlučio je da se preseli u Novi Sad, kako bi oprobao poslovnu sreću.

Iz iskustva, ovaj zanatlija tvrdi da polovina kupaca uzima gotove modele, a druga polovina dolazi sa sopstvenim idejama. Ponekad se i sam iznenadi kreacijama svojih mušterija.

Međutim, ovaj posao nije nimalo jednostavan. Mnogi umetnici, zanatlije, porede čak pravljenje cipela sa izradom instrumenata. Doduše, potrebno je manje vremena nego za izradu jedne violine, ali ne i manje iskustva, tehnike, dara i osećaja za modu i umetnost.

Aleksandar i njegov brat zanatlije su za novosadske dame i gospodu. A svaka devojka ili devojčica u njihovoj radionici osetiće se kao moderna pepeljuga u obući specijalno rađenoj po meri svog stopala.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...