Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Feb.2015, 09:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obeležena 189. godišnjica Matice srpske

Svečanom sednicom Matice srpske, na kojoj su pesniku Gojku Đogu uručena Zmajeva nagrada, dodeljena Matičina priznanja i održana tradicionalna beseda, večeras je u Novom Sadu obeležena 189. godišnjica osnivanja te najstarije kulturne institucije u Srba.

Pozdravljajući mnogobrojne goste na svečanosti povodom Dana Matice srpske, njen predsednik Dragan Stanić je istakao da je u protekloj godini ta ustanova uspešno ostvarila program rada, uprkos finansijskim teškoćama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << podsetivši da je Matica obeležila i dva jubileja, 150. godišnjicu od preseljenja iz Pešte u Novi Sad, kao i vek od početka Prvog svetskog rata.

Besedu "Znamenja Drugog srpskog ustanka" održao je dr Radomir J. Popović, a potom je Đogo, iz ruku predsednika Matice srpske, primio Zmajevu nagradu za najbolju pesničku knjigu objavljenu na srpskom jeziku protekle godine - zbirku pesama "Grana od oblaka", u izdanju novosadskog "Orfeusa".

"Đogo je to veliko priznanje mogao da dobije mnogo ranije, ali propozicije ne dozvoljavaju da neko bude u isto vreme i kažnjen i nagrađen", rekao je pesnik Đorđo Sladoje, obrazlažući odluku žirija i istovremeno podsećajući na Đogovu čuvenu pesničku knjigu "Vunena vremena", objavljenu pre tri decenije.

Laureat Zmajeve nagrade svoju besedu posvetio je Jovanu Jovanoviću Zmaju, ističući da je on bio "narodni pesnik, istinski bard, bez premca u našoj poeziji" i dodao - "svi smo mi đaci iz njegove škole".

Đogo je rekao i to da "pesniku nije mesto u kuli od slonove kosti" i da veruje u pesničku misiju, jer da ne veruje, ne bi pisao pesme.

Matica srpska je zahvalila istaknutim pojedincima za uspešnu saradnju, dodelivši im spomenicu odnosno "Pečat Matice srpske".

To posebno priznanje dobili su vladika bački Irinej, vladika sremski Vasilije, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, bivši državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Ristić, akademici Vasilije Krestić, Dimitrije Stefanović i Zoran Kovačević.

"Pečat Matice srpske" dobili su i predstavnik Zajednice Srba u Rumuniji Stevan Bugarski, direktor Srpskog instituta u Budimpešti Pera Lastić, novosadska filijala Komercijalne banke, zadužbinari Mladen i Jovanka Vučinić, prethodni i aktuelni direktor Biblioteke Matice srpske Miro Vuksanović i Selimir Radulović i upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski.

Na kraju svečanosti povodom Dana Matice srpske Đogove stihove iz nagrađene zbirke govorio je glumac Gojko Šantić.

Naša najstarija srpska književna, kulturna i naučna institucija osnovana je u Pešti 1826. godine, u vreme oslobađanja Srbije od viševekovne turske vlasti i jačanja svesti o potrebi da se srpski narod u punoj meri uključi u savremene evropske tokove, uz očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta.

Delovanje Matice srpske od početka je bilo usmereno na predstavljanje srpske kulture u Evropi a s druge strane na prosvećivanje naroda, pa je u tom cilju razvijena bogata izdavačka delatnost, čija je osnova bila čuveni Letopis, pokrenut 1824. godine a koji izlazi i danas.

Matica srpska je 1864. godine preseljena iz Pešte u Novi Sad, koji je od tada nazvan Srpskom Atinom, jer se smatralo da su se oko Matice srpske okupljali najobrazovaniji i najmudriji ljudi.

Danas Matica srpska ima oko 2.000 saradnika, koji su uključeni u više desetina naučnih i razvojnih projekata, u okviru njenih sedam odeljenja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...