Izvor: Magyar Szó, 30.Okt.2014, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obećane kvalitetnije zdravstvene usluge
U okviru projekta Svetske banke, čiji je cilj povećanje nivoa zdravstvenih usluga na lokalnom nivou u Srbiji, predato je trideset kola hitne pomoći domovima zdravlja. Vrednost samo jednog vozila je oko 50 hiljada evra. U Vojvodini su Bačka Topola, Sombor, Srpska Crnja, Ruma, Senta i Vrbas dobili nova vozila, ali je obećano da će početkom sledeće godine biti podeljeno još dvadesetak sličnih kola. Državni sekretar Ministarstva za zdravstvo, Ferenc Vicko, je juče lično predao novo vozilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << u Bačkoj Topoli. On je lično intervenisao da i vojvođanski domovi zdravlja dobiju vozila, jer na prethodnoj listi nije bilo ni jedne jedine pokrajinske ustanove.
„Domovima zdravlja kola hitne pomoći znače jako mnogo. Ne bih znao reći kada su na nivou ministarstva poslednji put obnavljani vozni parkovi – možda i nikada. Vozila sa punom opremom su prvenstveno važna zdravstvenim ustanovama koje pokrivaju velike teritorije. Dom zdravlja u Bačkoj Topoli je jedna takva ustanova. Ovaj grad je i prošle godine dobio kola hitne pomoći, ali to vozilo nije bilo opremljeno“, kaže Ferenc Vicko za „Mađar so“.
Državni sekretar naglašava da ministarstvo trenutno želi da poboljša kvalitet zdravstvenih usluga na lokalnom nivou. „Pokušavamo ujediniti u jedan sistem sve zdravstvene institucije na nivou države. Kad se ovaj proces završi, Ministarstvo će u svakom trenutku znati šta se dešava u pojedinim ustanovama, gde se eventualno pojavila nestašica određenih potrepština, i gde se moraju preduzeti neke mere. Trenutno Ministarstvo nema nikakve informacije o tome koji grad raspolaže sa koliko vozila hitne pomoći, kojeg su godišta ta postojeća vozila i koliko su amortizovana“, objašnjava Vicko.
Državni sekretar naglašava da je još uvek jedan od najvećih problema u zdravstvu prosečna starost specijalista. „U Vojvodini je 1.300 specijalista starije od 55 godina, a 60 godina je napunilo njih 500. Na inicijativu Ministarstva promenjen je zakon, te sada lekar opšte prakse ne mora odraditi samo dve godine da bi mogao tražiti specijalizaciju, koja u proseku traje osam godina. Ali je sigurno da ćemo se i sledećih godina boriti sa ovim problemom, jer će mnogi specijalisti otići u penziju“, kaže naš sagovornik.
Vicko objašnjava da se trenutno još ne može osetiti da se smanjuje broj lekara opšte prakse. „Postoji normativ koji uređuje koliko pacijenata jedan lekar mora pregledati tokom svog radnog vremena. Koliko je meni poznato lekari imaju između 15 i 20 minuta za pregled pacijenta koji se prvi put javi kod njih. Ne delim mišljenje po kojem u državi nema dovoljno lekara opšte prakse, jer na posao čeka njih oko 2.000. Problem predstavlja što se do kraja sledeće godine ne mogu upošljavati novi radnici u javnoj sferi, što će reći ni u zdravstvu. Ali Vlada ima komisiju koja se bavi molbama za prijem novih lekara, te u slučajevima gde je zaista problem mali broj lekara, tada dozvoljava zapošljavanje. Međutim ta komisija ne zaseda svakog meseca, tako da se događa da treba sačekati neko vreme na dozvolu“, objašnjava Vicko.
.jpg)
