Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Feb.2019, 04:26

Obaveza države i društva da zaštite žrtve

Obaveza države i društva da zaštite žrtve

Izrada Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela je prioritet, kome je Ministarstvo pravde pristupilo posvećeno, odgovorno i efikasno, jer je zaštita žrtava krivičnih dela dužnost i države i društva, poručio je danas državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić.

"Svako od nas može postati žrtva. O tome govore podaci Evropske komisije za 2017. godinu, da je 15 odsto ili čak 75 miliona ljudi u Evropskoj uniji bilo žrtva nekog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << krivičnog dela", napomenuo je Ilić na konferenciji povodom obeležavanja Evropskog dana žrtava na kojoj je predstavljen i radni tekst Strategije.

Zbog toga je, kako je istakao, obaveza države da svakome ko je doživeo nesreću da bude žrtva, dobije podršku, dovoljnu da prevaziđe ili bar umanji traumu viktimizacije.

"Imajući u vidu da ova oblast zahteva jedinstven pristup pravosudnih institucija, ali i brojnih drugih državnih organa i organizacija civilnog društva sa kojima žrtva dolazi u kontakt, prepoznata je potreba za uspostavljanjem jednog koordinisanog sistema podrške kako bi žrtva sa jedne strane imala pristup ujednačenim, dostupnim i kvalitetnim uslugama podrške, a sa druge strane da se obezbedi optimalna iskorišćenost postojećih, kako ljudskih, tako i materijalnih resursa", istakao je državni sekretar.

Ukazao je da je najzahtevniji korak u realizaciji Strategije, uspostavljanje mreže službi za podršku žrtvama i svedocima na teritoriji cele Republike Srbije.

"Realizacija ove Strategije će omogućiti postojanje i praćenje preciznih podataka o broju i strukturi pružalaca, a to će obezbediti kvalitetnije planiranje sredstava neophodnih za funkcionisanje sistema", istakao je Ilić.

On je dodao da će se standardizovati procedura za individualne procene potreba žrtava, upućivanja na službe podrške, kao i samog pružanja podrške, a posebna pažnja će se posvetiti obuci kroz saradnju sa Pravosudnom akademijom.

Govoreći o realizaciji svih navedenih mera, Ilić je ukazao da će se posebna pažnja posvetiti usaglašavanju sa evropskim standardima, ali i da će se učiniti sve na očuvanju i unapređenju već postojećih rešenja u određenim segmentima položaja žrtava u Republici Srbiji.

Šef OEBS u Srbiji Andrea Oricio smatra da će ovaj strateški dokument omogućiti građanima Srbije koji postanu žrtve ili svedoci krivičnih dela, sistemsku i efikasnu podršku i pomoć.

On je istakao podršku svoje misije Vladi Srbije i Ministarstvu pravde u realizaciji ciljeva iz Strategije.

Kada je u pitanju naknada štete, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević ukazao je da u praksi krivični sudovi najčešće žrtve upućuju na parnicu, koji često traju godinama, i iziskuju nove troškove koje plaća žrtva koja takođe mora ponovo da prepričava svoja negativna iskustva.

Zbog toga je važno da se uspostavi adekvatan sistem za satisfakciju žrtava, smatra Milojević koji kao Strategija sugeriše, da bi sudovi trebalo prekinu sa to praksom i odlučuju o imovinskopravnom zahtevu u samom krivičnom postupku.

U tom smislu biće izrađene smernice za postupanje namenjene javnim tužiocima i sudijama krivičnih odeljenja za odlučivanje o imovinskopravnim zahtevima, rekao je Milojević.

Strategija za period 2019-2025. je deo šireg projekta Ministarstva pravde "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji", koji sprovodi sa Misijom OEBS-a u Srbiji, a finansira ga EU.

U izradu strategije, bile su uključene sve nadležne institucije - Republičko javno tužilaštvo, Vrhovni kasacioni sud, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i nevladine organizacije Jukom, Astra i Srpsko udruženje za krivično pravnu teoriju i praksu.

Nju će pratiti Akcioni plan koji će nakon konsultativnog procesa, biti na javnoj raspravi zajedno sa Nacrtom strategije.

Nacionalna strategija, kako kažu njeni pisci, treba da obezbedi sistem u kojem se poštuju ljudska prava i koji žrtvama omogućava pristup pravdi bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao i unapređenje položaja žrtava i svedoka u krivičnom postupku u skladu sa EU standardima.

Pored ostalog, ovaj dokument predviđa formiranje Nacionalne mreže službi da podršku žrtvama i svedocima koje će treba da se uspostave pri svim višim sudovima u Srbiji.

U Nacionalnoj mreži biće i već postojeće službe pri Višem sudu u Beogradu i Tužilaštvu za ratne zločine, kao i službe podrške pri centrima za socijalni rad, sigurnim kućama, organizacijama civilnog društva.

Žrtve će, prema rešenjima iz radnog teksta Strategije, dobiti pravo da budu informisane o puštanju učinioca krivičnog dela iz zatvora - na slobodu.

Takođe, žrtvama i svedocima krivičnih dela pored dobijanja informacija o pravima, biće obezbeđena emotivna podrška, psihološka i psiho-socijalna podrška, medicinska pomoć, zbrinjavanje u okviru sigurnih kuća, pružanje besplatne pravne pomoći, uključivanje u individualne i grupne tretmane rehabilitacije, uključivanje u programe psiho-socijalnog i ekonomskog osnaživanja.

Žrtve će u skladu sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći koji ove godine počinje da se primenjuje imati i pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Strategija sugeriše propisivanje mera kojim bi se obezbedilo izbegavanje kontakta između žrtve i učinioca krivičnog dela, zaštita žrtve u toku sprovođenja dokaznih radnji kao što su ispitivanje ili veštačenje, kao i zaštita privatnosti žrtve.

Deca su, pored starih, bolesnih, žrtava porodičnog nasilja i diskriminacije, izdvojena kao posebno ranjive žrtve, koje zahtevaju i posebnu i kontinuiranu zaštitu.

Ceo dokument objavljen je na internet sajtu Ministarstva pravde, a njegova prezentacija je planirana za petak 22. februar u saradnji sa Misijom OEBS.

Na predstavljanju Strategije u Klubu poslanika o evropskim standarda zaštite žrtava govorili su Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcer, kao i šef delegacije Saveta Evrope Tobijas Flesenkemner, a potom su predstavnici sudova i tužilaštava kao i nevladinih udruženja detaljno diskutovali o predloženim rešenjima iz radnog teksta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.