Izvor: Blic, Beta, 28.Jun.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oaza za napuštena srca
U podnožju Fruške gore, na levoj obali Dunava, u Sremskoj Kamenici, nalazi se Dečje selo u kome odrasta 117 dece i mladih koji su lišeni roditeljske ljubavi ili su izgubili biološke roditelje. Dečje selo „Dr Milorad Pavlović" prostire se na 3,5 hektara zelene površine, a osnovano je 1975. godine po ugledu na slične ustanove u svetu.
U uređenoj bašti nacionalnog parka, između šarenog cveća i male fontane, nalazi se 13 porodičnih kućica, otvoreni amfiteatar, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sportski tereni i pansion u kome žive, odrastaju i sazrevaju deca od tri do 18 godina. Vidoje Radulović, zamenik direktora Dečjeg sela, kaže da je odrastanje „malih u velike ljude" proces koji ima uspone i padove, radosti i tuge, a da je cilj njihove ustanove da svako dete izraste u ličnost sposobnu da voli i radi, uprkos gubicima i odbacivanjima kroz koja je prošlo. Ritam života i dnevni sadržaji koncipirani su prema potrebama mladih, sa svim onim što prati veliku skladnu porodicu.
Radulović kaže da poslednjih godina sve više dolaze grubo zlostavljani mališani, deca mlađeg uzrasta ali i adolescenti sa poremećajima u ponašanju, lako mentalno ometena i deca sa posebnim potrebama. U selu sada živi tridesetoro dece lake mentalne ometenosti koja pohađaju specijalni program nastave. Da bi se prevazišle traume i stekla emocionalno-socijalna zrelost, neophodni su, osim postojećih programa vaspitno-obrazovnog rada, i programi psihosocijalne podrške deci i mladima.
To, kaže Radulović, zahteva dodatna finansijska sredstva koja se ne mogu obezbediti iz budžeta Republike Srbije, već ih ustanova dobija od donatora i ljudi dobre volje. Republičkim budžetom za 2009. godinu Dečjem selu je odobreno oko 82 miliona dinara, za materijalne troškove i plate 57 zaposlenih.
Pošto osamostaljivanje nakon izlaska iz Dečjeg sela često nije nimalo lako, zaposleni u ovoj ustanovi sprovode i specijalne programe podrške. Projekat „Kuća na pola puta" je program kojim se pruža podrška mladima da samostalno zakorače u svet odraslih. „Kuća na pola puta" je prvi u nizu sličnih projekata i preteča je reforme u sistemu socijalne zaštite. Dečje selo u Sremskoj Kamenici ga je kao poseban program alternativnih vidova zaštite uvelo 1995. godine. Projekat se sprovodi u Novom Sadu, u devet stambenih jedinica koje su vlasništvo Dečjeg sela i u kojima privremeno borave mladi štićenici.
Dečje selo je prvi stan dobilo testamentom od jednog novosadskog profesora, koji je želeo da u njemu borave uspešni studenti. Još četiri porodice su svoju imovinu ostavile deci iz Dečjeg sela. U tim stanovima sada je smešteno 27 studenata, mladih koji su završili profesionalno osposobljavanje, zaposlenih ili onih koji čekaju posao.
Verica Tripčev je 21-godišnja studentkinja Visoke škole za obrazovanje vaspitača, koja u Dečjem selu živi 14 godina. „Ovde je lepo živeti, kao san. Ono što u porodici nisam imala, to imam u Selu", kaže Verica.
Lepa, bistrog oka, sigurna u sebe, govori da se, iako su različitog karaktera i uzrasta, svi dobro slažu. „Shvatili smo da smo izašli iz iste priče i da smo tu jedni za druge", dodaje ona.
Prijateljstvo, podrška i ljubav su ono što deca Dečjeg sela dobijaju svakoga dana od ljudi koji o njima nesebično brinu. To što su ih biološki roditelji ostavili i zaboravili ne vidi se na njihovim licima. Oni izgledaju srećno, nasmejani su i kažu da je „dom je tamo gde je srce".
Vikend hranjeništvo
U adaptaciji na lokalnu zajednicu i sticanju zdravog porodičnog iskustva pomažu posebni programi kao što je „Vikend hranjeništvo", kada deca odlaze za vikend u porodice u Sremskoj Kamenici i obližnja mesta, ili borave u porodicama u Grčkoj, Nemačkoj, Švajcarskoj. Jedan od takvih programa je i „Fond za budućnost", projekat koji od 2006. godine sprovodi kompanija „Delta". Za tri godine kroz taj program je prošlo oko 120 stipendista koji se obučavaju za različite poslove i realne životne situacije.
