Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Sep.2017, 07:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi Sad: "Ruska i srpska književnost naspram Napoleona"

Tribina "Veliki dvoboj – ruska i srpska književnost naspram Napoleona" istoričara Milovana Balabana, održana je u utorak 19. septembra na "Tribini mladih" u Kulturnom centru u Novom Sadu. Gošće tribine bile su Jelena Marićević, doktor filoloških nauka-srbista i asistent na Filološkom fakultetuu Novom Sadu i Fata Eganović, diplomirani filolog.

Na početku predavanja, Balaban je ukazao na složenost ličnosti francuskog vojskovođe Napoleona Prvog Bonaparte (1769 – 1821) >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o kojem je napisano više desetina hiljada knjiga.

Konjanik silni, kako bi rekao Puškin, iznikao je iz ideja revolucionarne Francuske, koja je ustavši protiv staleških društvenih modela srušila stari državniporedak, proklamovala slobodu, jednakost i bratstvo, ali se na svom vrhuncu pretvorilau svoju suprotnost, u diktaturu i vladavinu terora – naveo je Balaban, a potom podsetio na istorijski okvir uoči stupanja Napoleona na istorijsku scenu.

Inspirisani francuskom i evropskom građanskom mišlju i anglosaksonskim modelom poimanja države, društva i pojedinca, francuski revolucionari su propagirali slobode koje su oslobađale feudalnih stega, pre svih buržoaziju, ali su na svom vrhuncu došli do realizacije totalitarne ideološke države, ugrozivši temelje sopstvenog modela uređenja društva za koji su se zalagali.

U trenutku kada su revolucionarne tekovine dovedene u pitanje, pre svega urušene institucije i izneverena sloboda, pojavio se Napoleon (1799). Preuzeo je vlast u Francuskoj, zaveo red, uspostavio jaku državu i kanalisao ogromnu energiju koju je proizvela revolucionarna Francuska. Rušeći i slabeći stare evropske monarhije,Napoleon je donosio novi model uređenja države i društva, što je bio signal zabuđenje velikog dela evropske buržoazije.

- Otuda se Napoleon doživljavao, (a i danas se doživljava) ne samo kao osvajač, već i kao onaj koji ruši retrogradne društvene sisteme i oslobađa od okova staleškog sistema ogromne kreativne energije građanstva, što je bio uslov za prosperitet Evrope i njenih država – objasnio je autor tribine.

Kada je u pitanju Rusija, mnogo je teže primeniti ovakav dvojni doživljaj na Napoleona. Iz razumljivih razloga, jer francuski car je pokušao da disciplinuje i pokori Rusiju, ali različit mentalitetski obrazac ruskog naroda kao i drugačiji duhovno-istorijski temelji istočno-pravoslavne civilizacijske hemisfere, kojoj pripadaju Rusi, proizveli su ogroman animozitet prema Napoleonu. Rusi su modernog Cezara jednostavno proglasili za antihrista.

- Ovo se desilo delimično i zbog toga što se Napoleonov karakter vlasti promenio i u samoj Evropi, prerastajući u totalitarizam oličen u brutalnom pokoravanju država i sve manje skrivenoj ambiciji ka neograničenoj vlasti – rekao je Balaban dodavši da je posle Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine, sa vojskom kakvu svet do tada nije video, posle ogromnog stradanja naroda i natčovečanskog naprezanja čitave nacije, izgledalo da ideje moderne Evrope i Rusije nikada nisu bile udaljenije.

Međutim, tokom čitavog veka, ideje koje je Napoleon širio, imaće jak upliv na rusku elitu proizvodeći njeno već postojeće, ali sada sve izraženije udaljavanje od naroda i približavanje zapadno-evropskim ideološkim matricama. Sa druge strane, Rusija će takođe tokom 19. veka pokušavati da napregne sve duhovne i intelektualne potencijale nacije da se definiše i odredi, kako prema zapadu tako i prema sopstvenoj istorijskoj misiji.

Govoreći o odnosu ruskih književnika prema Napoleonu, Balaban je posebno izdvojio Aleksandra Sergejeviča Puškina,Fjodora Mihajloviča Dostojevskog i Lava Nikolajeviča Tolstoja. Dok se Puškin u svojoj poeziji odlučio za lirsko razmišljanje o sudbini čoveka u epohi Napoleona,nazivajući ga "carem groznim", Tolstoj se "bori" sa Napoleonom u romanu Rat i mir, naročito u završnom delu knjige gde izlaže svoju filozofiju istorije. Međutim, kod Tolstoja uticaj na događaje ne može da proizvede vladalac, što može da deluje čudno, nego narod.

Svi Tolstojevi junaci ponašaju se u tom skladu. Zato Tolstoj kaže da je Napoleon konstantno izdavao naredbe za invaziju na Englesku, ali ona nikada nije izvršena. Francuski vojskovođa govorio je i da Rusija može da bude francuski saveznik i uprkos tome napao je Rusiju. Time pisac hoće da kaže da je Napoleona gurala neka sila koja je gospodarila njegovim postupcima - objasnio je Balaban, dodajući da u Tolstojevom delu ni Mihail Ilarionovič Kutuzov (1745 – 1813) ne nalikuje sasvim čuvenom ruskom generalu koga pamti istorija.

Dostojevski je najkonkretniji u svom nemilosrdnom analiziranju "zapadnog čoveka." U romanu "Zločin i kazna", Raskoljnikov koji je delio ljude na "obične" i "neobične", kaže da je Napoleon bio jedan od "neobičnih". Raskoljnikov, ubica starice, sebe upoređuje sa Napoleonom, pod kojim je stradalo na milione ljudi, a ipak su mu najzad neki dizali spomenike.

Osvrnuvši se na odnos srpske književnosti prema Napoleonu, Balaban je zaključio da iako su u Ilirskim provincijama, koje je stvorio Napoleon, Srbi osetili bolja vremena od onih pod Bečkim Ćesarem, može se konstatovati da duhovna matrica Napoleonovog sveta nije kompatibilna sa srpskom duhovno-istorijskom vertikalom.

Doživljaji Napoleona i njegovog doba odstrane srpskog naroda, njegova opredeljivanja u tim vremenima kao i doživljaj konfrontacije francuskog cara i Rusije, uočljivi su u likovima dela Ive Andrića, Miloša Crnjanskog i Milorada Pavića – rekla je Jelena Marićević i posebno izdvojila najmlađeg pisca Pavića i njegov roman "Poslednja ljubav u Carigradu", koji je objavljen 1994. godine. Glavni junak ovog romana Sofronije Opujić, rođen je u godini Francuske revolucije (1789) i njegov život prati uspon i pad Napoleona kroz ratove.

Na kraju tribine, zaključak je izvela Fata Eganović, rekavši da je u pokušaju da se demistifikuje Napoleonova ličnost u književnosti, dotaknuta poetika romantizma (u delima Puškina), realizma (Tolstoj i Dostojevski), moderne (Crnjanskog i Andrića) i postmoderne (Pavić).

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...