Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Sep.2014, 12:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Notar je i poverenik suda

Javni beležnik, pored sastavljanja i overe isprava i posredovanja u sklapanju određenih ugovora, u nekim slučajevima, kako je predviđeno zakonom, može postupati i kao poverenik suda.

U priručniku za rad javnih beležnika, koji je izdala nemačka organizacija GIZ koja je značajno doprinela implementaciji javnog beležništva u naš pravni sistem u saradnji sa Ministarstvom pravde Srbije, pored ostalog, opisan je postupak u kom sud javnom beležniku poverava svoje poslove. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Mnogi pravosudni sistemi su, pa tako i naš od 1. septembra, uveli mogućnost da radi rasterećenja sudova i ubrzanja pravne zaštite u građanskim postupcima, sud sprovođenje nekog vanparničnog postupka poveri javnom beležniku, koji se popularno naziva i notar.

Sudovi najčešće javnim beležnicima poveravaju sprovođenje ostavinskog postupka - za raspravljanje zaostavštine.

Takođe mogu da mu povere i sprovođenje još nekih vanparničnih postupaka kao što su postupak za uređenje međa, za uređenje upravljanja i korišćenja zajedničke stvari, za deobu zajedničke stvari ili imovine i postupak za obezbeđenje dokaza.

Kada je u pitanju ostavinski postupak javni beležnik najpre utvrđuje šta čini zaostavštinu preminulog i ko su njegovi naslednici. Zatim poziva naslednike da daju nasledne izjave (da li prihvataju ili se odriču nasledstva) i donosi rešenje o nasleđivanju.

Na to rešenje nezadovoljna stranka može da se žali isto kao i protiv rešenja koje donosi sud.

Sud koji je poverio ostavinski predmet javnom beležniku, vrši nadzor nad njegovim radom i može da mu oduzme predmet ukoliko javni beležnik odugovlači postupak ili na drugi način nezakonito postupa.

Kada su u pitanju parnični postupci, sud može da preko javnog beležnika dostavlja podneske (kao što je poziv za ročište, rešenje, presuda) strankama i drugim učesnicima u postupku (svedocima, veštacima).

Postoje i usluge za koje se građani shodno zakonu mogu obratiti bilo javnom beležniku, bilo sudu ili nekoj drugoj instituciji.

Kada je u pitanju sastavljanje testamenta, tu je zaveštalac potpuno slobodan da bira da li će testament sastaviti kod javnog beležnika, u sudu, kod advokata ili će to uraditi sam, tako što će na listu hartije svojeručno potpisati izjavu svoje poslednje volje.

Izjava o priznanju vanbračnog očinstva može se takođe dati pred javnim beležnikom, ali i pred sudom, centrom za socijalni rad, matičarem ili u testamentu.

Potpis na punomoćje za podizanje isprave koja je ostavljena na čuvanje u sudu, može da se overi kod javnog beležnika, u sudu ili u opštini.

Isto važi i za overu potpisa na punomoćju koje se izdaje radi davanja nasledne izjave, kao i za političke stranke koje zaključuju koalicioni sporazum radi zajedničkog učešća na izborima.

Međutim, postoje i određeni ugovori za čije sklapanje građani moraju isključivo da se obrate javnom beležniku. Isprave o takvim ugovorima ne mogu se sastavljati ni u sudu niti u opštini.

To su ugovori o raspolaganju nepokretnostima - prodaji stana, poklonu nepokretnosti, o razmeni nepokretnosti, ugovor o hipoteci, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života, bračni ugovor i sporazum supružnika o deobi njihove zajedničke imovine.

Javno beležništvo u Srbiji ponovo je uspostavljeno posle više od 70 godina. Za sada je imenovano 94 javna beležnika, a u narednom periodu, kako je utvrđeno, njih će ukupno biti 371 u celoj Srbiji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...