Izvor: Blic, 24.Jul.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko neće u pekare i agente
Poslovi agenta osiguranja, pekara i trgovca za prehranu najomraženiji su u Novom Sadu, pa ih odbijaju i oni koji su na evidenciji nezaposlenih godinama. Razlozi za to su, kažu, što uprkos zaradi od najviše 12.000 dinara mesečno, poslodavci od zaposlenih očekuju rad na terenu ili rad pored vrelih peći.
Poslodavci na crnoj listi
Sekretarijat za rad planira da
u septembru sa sindikatima i Unijom poslodavaca dogovori pravljenje crne liste poslodavaca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Stvaranje pozitivne bele liste je već dogovoreno, a u septembru ćemo nastaviti dogovore o pravljenju crne liste na kojoj bi se našli svi poslodavci koji krše prava radnika. Unija poslodavaca baš i nije oduševljena, ali ćemo uspeti da postignemo dogovor kada shvate da želimo da tu listu formiramo po tačno utvrđenim kriterijumima - najavljuje Miroslav Vasin.
Male plate i loši uslovi rada, poslodavci koji važe za nekorektne, ali i činjenica da lista nezaposlenih vrvi od onih koji rade na crno, učinili su da mnoga zanimanja, poput onih iz građevine ili metalske industrije, postanu potpuno nezanimljiva. Zato u gradu u kojem ima 35.000 nezaposlenih pojedine firme mesecima traže radnike.
- Postoje čitave grupe zanimanja za koja poslodavci daju oglase iz meseca u mesec - priča Danijela Ugrešić iz novosadske filijale Službe za zapošljavanje.
Posao agenta osiguranja ubedljivo je prvi na crnoj listi poslova. Kada vide oglas, nezaposleni misle da ih čeka udobna kancelarija, kompjuter, odelo i kravata, a onda shvate da u stvari moraju da budu na terenu po ceo dan, uglavnom o sopstvenom trošku, kao i da plata zavisi isključivo od učinka.
- Rad u pekari je užasan. Radila sam deset dana i odustala. Unutra je 40 stepeni, klime nema, a gazda traži da radiš po celu noć. Slobodan dan možeš da dobiješ tek svake druge nedelje, a plata je 12.000 dinara mesečno - priča svoje iskustvo Milica K., koja je nezaposlena dve godine.
Poslovi frizera, zidara i molera zauzimaju treće mesto na crnoj listi poslova, ali situacija sa njima je drugačija. Radnici ih ne odbijaju zato što su uslovi loši, već zato što ako rade na crno mogu da zarade mnogo više nego ako se zaposle u nekoj firmi. Tako, frizerka radeći na procenat u salonu jedva skupi 15.000 mesečno, a ako uđe na crno u nečiju kuću i ošiša i isfenira mušteriju, dobiće od 500 do 1.000 dinara za jedan sat. Poslodavci to znaju, ali ne popuštaju.
- Činjenica je da će devojka manje zaraditi u salonu na procenat nego radeći po kućama. Ipak, samo u salonu ona može da stekne stalne mušterije koje će joj dolaziti i kada postane svoj gazda. Ja sam počela da radim na procenat i radila sam po kućama nakon smene da bih nešto zaradila, ali nikada nisam pomislila da napustim salon - priča Elizabeta Mitrović, vlasnica salona „Beta".
Ni stolari, ni mesari, ni tesari neće poleteti na prvi oglas ili poziv Službe za zapošljavanje jer se nadaju poslu isključivo u firmama koje daju odlične uslove.
- Pojedini poslodavci obezbeđuju mnogo bolje uslove od drugih. Zbog toga nijedan mesar koji zna da može negde da zaradi 40.000 dinara neće pristati da isti posao radi za 15.000 - kaže Ugrešićeva.
Iako su i poslodavci tvrdi i teško se odlučuju da poboljšaju uslove ili daju veće plate, u Sekretarijatu za zapošljavanje smatraju da je osnovno objašnjenje pojave velikog broja nezaposlenih to što rade na crno.
- Čak ni subvencije poslodavcima, besplatne obuke nezaposlenih, brojne druge mere nisu dale rezultate. Osnovni uzrok je ogroman broj lažno nezaposlenih, odnosno onih koji rade na crno dok navodno traže posao preko filijale. U zapadnim zemljama ovaj problem se rešava brisanjem nezaposlenog sa spiska evidencije ako odbije posao iz svoje struke - kaže pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin i najavljuje da nezaposleni ovakav pooštren sistem mogu očekivati već od jeseni kada bi trebalo da bude izmenjen Zakon o zapošljavanju.
.jpg)
