Izvor: Magyar Szó, 13.Jul.2016, 21:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni zbog vrućine posao ne staje
Kao i tokom ranijih godina, i ove godine su srpski radnici letnju sezonu radova započeli sa strepnjom od veoma velikih vrućina, i možda i sa nadom da će poslodavci preuzeti neke mere koje bi pomogle da uslovi rada budu podnošljiviji. U zakonima Srbije, odredbe koje se odnose na ovu temu, prilično su neprecizne: država nije naložila obaveznu primenu uredbi.
Rukovodilac direkcije za zaštitu radnika, Vesna Božić Trefalt, je u svojoj izjavi za štampu ukazala da je iznad 36 stepeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << prilikom rada na otvorenom preporučljivo da se poslodavci pridržavaju mera zaštite koje propisuje zakon o zaštiti radnika.
- Zakon nalaže da se zaposleni angažuju u smenama, posao se od 11h do 15.30h može i prekinuti, ako su vrućine neizdržive, a radnici su obavezni da koriste opremu za ličnu bezbednost. Sve to kontroliše inspekcija rada, koja može pokrenuti i sudske sporove, a kazna može biti čak i milion dinara.
Ilustracija
Državni Zavod za javno zdravlje je mišljenja da se rad u zatvorenim prostorijama iznad 30 stepeni mora prekinuti.
Ministarstvo za rad je već predložilo poslodavcima da primenjuju ove mere, ali pošto nije obavezala poslodavce za poštovanje ovih mera, malo je verovatno da će se toga i pridržavati. Najbolji je primer sezonskih radnika koji rade ceo dan, bez obzira kakvo je vreme.
Ministarka građevine Zorana Mihajlović je takođe pozvala poslodavce da poštuju određene mere, a naročito apeluje na one koji rade na putevima i gradilištima. Naglasila je da bi poslodavci morali primenjivati mere u cilju zaštite zdravlja zaposlenih, odnosno da se u najvrelijim satima može čak i prekinuti rad, ako je to izvodljivo, a može se omogućiti i rad u skraćenim smenama sa odgovarajućom zaštitnom opremom.
Pošto je u državi velika nezaposlenost i pošto se posao lako gubi, većina zaposlenih prihvata da radi čak i po najvećoj vrućini. Ovo je najkarakterističnije za berače voća i povrća, kojih trenutno ima oko 80 hiljada u državi, od kojih je između 50 i 70 hiljada lizing-radnika.
Među lizing-radnicima nema samo niskokvalifikovanih radnika, već ima i onih sa fakultetskom diplomom, a dobijaju između 10 i 30 posto manje nego oni koji su u stalnom radnom odnosu, a pored toga moraju da rade i po najvećim vrućinama.
Saradnici inspekcije za zaštitu rada upozoravaju da ako obavljanje posla nije neodloživo, onda zaposleni ne treba da rade u najvrelijim satima dana, po tropskim vrućinama. Dodaju da od strane poslodavaca za sada nije stiglo žalbi, ali nemaju informacije ni o tome koliko se poslodavaca pridržava mera koje bi doprinele da sudbina radnika bude podnošljivija.
Naravno, kod pojedinih vrsta posla mnogo je teže rešiti ovaj problem. Građevinari i dalje rade neprestano jer se moraju pridržavati rokova.
I proizvođači voća očekuju od nadničara da rade po ceo dan, tako da nije ni čudo što se mnogi odriču sezonskog rada. Kažu da je plata u poređenju sa uslovima niska, a zdravstveni rizici su veoma visoki.
.jpg)
