Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Sep.2015, 11:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni carina, ni kontrola
Da je u noći između 26. i 27. avgusta austrijski carinik samo provirio u hladnjaču mađarskih registarskih tablica s logom firme za preradu kokošijeg mesa, na svetu bi danas bila 71 osoba više. Ili bi, u najgorem slučaju, njihov ubica bio uhvaćen na delu - u trenutku dok prelazi granicu između Mađarske i Austrije, krijumčareći izbeglice s Bliskog istoka.
To se, nažalost, nije dogodilo: izbeglice nakrcane u kamion su se ugušile, a ubica ih je jednostavno ostavio na auto-putu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=196122
Pritom, važno je napomenuti da carinik nije prekršio nijedno pravilo, pošto su za mađarski kamion na granici s Austrijom važila pravila Carinske unije.
Ovaj događaj verovatno će uticati na izmenu evropske pravne regulative koja se odnosi na Carinsku uniju, baš kao što će zbog izbegličke i migranstske krize skoro sigurno da se menjaju neke evropske politike u vezi s prelaskom granice i viznim režimom. Carinska unija, naime, podrazumeva jedinstveno carinsko područje zemalja članica EU, što znači da se ukupna unutrašnja trgovina i promet robom odvija bez carinskih formalnosti, carinskog nadzora nad robom i bez naplate carinskih davanja. To je prostor na kome ne postoje unutrašnje prepreke kretanju robe, dok na robu koja ulazi iz država van Unije važe jedinstvena, zajednička pravila, carine i kvote.
Čak i države koje nisu članice EU, ali pripadaju Evropskom ekonomskom prostoru (Island, Norveška, Lihtenštajn), imaju sa Unijom sporazume koji omogućavaju bescarinski pristup određenim proizvodima, ili uvoz proizvoda po nižoj ceni.
Kad i ako EU izmeni ovaj sistem, vrlo je verovatno da će se izmene odnositi isključivo na slobodan promet robe i kontrole robe na granicama, ali ne i na sistem prikupljanja carinskih taksi koje čine jedan od važnih prihoda evropskog budžeta. Naime, države članice u svom budžetu zadržavaju četvrtinu ukupnog prihoda od naplate carine, dok se ostatak uplaćuje u zajedničku kasu.
Taj sistem je do sada dobro funkcionisao i teško da će u dogledno vreme biti korigovan.
U svakom slučaju - s evenutalnim izmenama ili bez njih - Srbija će, u okviru pregovora o pristupanju EU, pravnu regulativu Carinske unije postepeno prihvatati u okviru Poglavlja 29 http://eupregovori.bos.rs/pregovaracka-poglavlja/363/2014/01/15/poglavlje-29---carinska-unija.html
U slučaju da Srbija pristupi Uniji, odnosno primeni njena zakonska rešenja, carinski službenici bili bi zaduženi da osiguraju primenu pravila za suzbijanje svih oblika krijumčarenja, organizovanog kriminala, terorizma, pranja novca, ali i zaštite prava intelektualne svojine, standarda EU o zaštiti životne sredine i sigurnosti potrošača (npr. gde se i kako kreću namirnice koje nisu bezbedne za korišćenje).
Pošto se regulativa koja se odnosi na ovo poglavlje, na neki način "ukršta" s regulativom o slobodnom kretanju robe, ona podrazumeva da se i vrlo pažljivo kontroliše da li roba koja ulazi na teritoriju EU zadovoljava standarde za plasiranje na unutrašnjem tržištu Unije.
Konkretna i lako vidljiva korist za sve građane i građanke Srbije bila bi mogućnost da daleko jednostavnije i bez carinskih peripetija kupuju robu u bilo kojoj državi EU, plaćajući za nju daleko manje nego do sada. Kako bi se u trenutku priključenja Srbije Uniji počelo primenjivati i pravilo o zajedničkoj carinskoj stopi na robu koja se uvozi iz zemalja koje nisu članice, čak i uvoz robe iz tih država postao bi daleko jednostavniji nego do sada: carina bi se plaćala po prvom ulasku robe na teritoriju EU i posle toga više ne bi bilo nikakvih carina ili dodatnih provera.
Privrednici, tj. veći uvoznici ili izvoznici robe itekako bi profitirali od sistema tzv. E-carina, koja bi ih oslobodila prikupljanja raznorazne dokumentacije i pojednostavila sistem carinjenja.
Teško je u ovom trenutku prognozirati kako će EU izgledati ne u trenutku otvaranja poglavlja sa Srbijom, već i do iduće sedmice, ali je - kao i u slučaju drugih poglavlja - ovde ipak nesporno da bi evropska regulativa koja se odnosi na Carinsku uniju itekako mogla da poboljša kvalitet život u Srbiji. Ma šta da se desi sa pregovorima, pa i sa do sada važećim sistemom EU.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
