Izvor: Blic, 20.Avg.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprocenjivo blago trune u podrumima
Novi Sad - Neprocenjivo kulturno i istorijsko blago, o kojem se staraju novosadske ustanove kulture, čuva se u depoima i arhivima punim vlage i bez adekvatne protivpožarne zaštite. Značajne istorijske dokumente, slike i filmske trake svakodnevno nagrizaju gljivice, a u slučaju da izbije požar, vatra se može gasiti jedino vodom iz hidranata ili penom iz protivpožarnih aparata, koji bi te dokumente uništili.
Istorijski arhiv grada najviše muke ima s vlagom, koja probija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa svih strana.
- Prema pravilima struke, vlažnost vazduha u arhivima treba da se kreće od 50 do 55 odsto. Međutim, kod nas, kao i u većini arhiva, ona varira od 35 do čak 85 odsto, a temperatura se zimi spušta do deset stepeni ispod nule, da bi leti dogurala i do 30. podeoka. To su katastrofalni uslovi za građu, koja trune, a odgovara i razvoju gljivica, koje se hvataju na papir. Umesto da to sprečavamo, prinuđeni smo da građu stalno restauriramo, što je, gledano dugoročno, mnogo skuplje nego da se prostor adekvatno klimatizuje - kaže za „Blic" Bogoljub Savin, direktor arhiva.
On dodaje da se maksimalno poštuju uslovi nadležnih protivpožaraca, a svaki depo ima uređaj za gašenje požara i oni se redovno proveravaju.
- Postoje i senzori u depoima, ali nisu savremeni ni adekvatni za zaštitu ovako osetljive građe - ističe Savin i naglašava da arhiv čuva neprocenjivu istorijsku građu celog Južnobačkog okruga, a ne samo Novog Sada.
Ništa bolje nije ni u Muzeju grada, a vlaga je najveći neprijatelj i Gradske biblioteke.
- Nažalost, smešteni smo u nenamenski građenom objektu, zbog čega najviše imamo problema s vlagom i podzemnim vodama. U ovom trenutku 30.000 knjiga se nalazi u podrumskim prostorijama koje su vlažne. Osim toga, u tavanskom prostoru koji je adaptiran za kancelarije pre dve godine, nema protivpožarne zaštite jer postojeći profil vodovodnih cevi ne dozvoljava da se ugradi hidrant u potkrovlju - priča Dragan Kojić, direktor Gradske biblioteke, i dodaje da to u velikoj meri ugrožava bezbednost cele zgrade.
Depoi Muzeja savremene umetnosti Vojvodine nedavno su bili poplavljeni i pretila je opasnost da celokupan fond bude uništen.
- Po nekim kriterijumima, nama bi trebalo da zabrane rad zbog loših uslova u kojima radimo. Ne zato što mi ne znamo, već jednostavno jer nemamo uslova. U takozvanim depoima, temperatura prelazi 40 stepeni. Obustavili smo i otkup radova jer nemamo gde da ih čuvamo, a na restauraciju čeka 500 umetničkih dela, koji su, zbog takvih uslova čuvanja, oštećena - rezigniran je Živko Grozdanić Gera, direktor MSUV.
Filmski arhiv „Neoplante", koja se smatra kulturnom baštinom neprocenjive vrednosti, već godinama propada od vlage, a samo sreća ga čuva od požara. Umesto u kinoteci ili muzeju, izuzetno osetljive filmske trake čuvane su u podrumima, potom u vojnom hangaru na Petrovaradinskoj tvrđavi, a tek pre godinu dana prebačene su u sklonište na Novom Naselju.
Slobodan Miletić, bivši snimatelj „Neoplante", kaže da već 13 godina moli sve moguće ministre, sekretare i predsednike da pomognu da se filmovi spasu.
- Pojedine kopije nisu na vazduhu već 40 godina, a neke su zapakovane u kese da trunu u buđi. Neophodno je da te rolne premotamo, da probamo da ih očistimo i tako spasemo bar deo - ističe Miletić.
Svetli primer
Galerija Matice srpske je jedna od retkih ustanova u Novom Sadu koja se može pohvaliti boljim sistemom zaštite.
- Ima vlage u depou jer je stara zgrada, ali se sve strogo kontroliše zahvaljujući dobro organizovanoj konzervatorskoj službi. Postoji projekat sanacije vlage u podrumskim prostoirma, koji smo planirali da realizujemo dogodine, a ranije je ugrađen i sistem zaštite od poplava. Protivpožarna zaštita je na visokom nivou i koristimo takozvani halonski sistem, koji je pouzdan i jedino je sredstvo za zaštitu umetničkog blaga jer ne koristi ni vodu ni penu. Imamo i sistem dojave požara u celoj zgradi - kaže za „Blic" Tijana Palkovljević, zamenica upravnika te galerije.
.jpg)
