Izvor: Magyar Szó, 10.Apr.2015, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemar
Zbog čega nam je usađeno mišljenje da je u inostranstvu sve lepo i perfektno, novca se ima, a posledica toga je uređena okolina?!
Sigurno postoje stvari koje se rešavaju parama – na primer posledice nemara ljudi koje nije briga, saniraju se novcem. No, neke stvari funkcionišu na sasvim drugi način. I u sistemu, pa i u glavama ljudi. Iz ovog proizilazi činjenica da su dvorišta i ulazi kuća uređeni, da vetar ne nosi smeće u centru grada, a ni u sporednim ulicama – jer jednostavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << nema šta da nosi…
Ne može se sve objasniti besparicom. Naravno, možemo birati i da se odselimo u inostranstvo i da se prilagođavamo tamošnjim zahtevima, već uobličenom redu i običajima, ali se možemo odlučiti i da svoj rodni kraj pokušamo učiniti boljim za život.
Uvek me dirne lep osećaj kada prolazim selima u okolini Subotice i vidim da se zahvaljujući saradnji ljudi ulepšalo naselje, da svuda cveta cveće. Za pohvalu je i kada stanari pojedinih ulica odluče da malo urede prostor gde svakodnevno prolaze. To ne košta ništa.
Svega toga sam se setila na igralištu za decu: bez obzira da li smo svoje dete odveli na neko od igrališta u centru grada ili na periferiji, uvek vidimo istu pojavu: nemar. Ne govorim o tome da nadležni ne popravljaju oštećene igračke, mada i za to ima primera. Ja govorim o tome da su roditelji, ili veća deca, tinedžerskog uzrasta, lenji, nemarni, bez ikakvog interesovanja prema bilo čemu, pa tako i prema svojoj okolini.
Dečije igralište je puno smeća, opušaka, razbacanih flaša, limenki piva i ostalog đubreta. Sve to za sobom ne ostavljaju deca od dve ili tri, pa čak ni ona od pet ili šest godina, nego roditelji koji ih dovode ovde. Ili mladi koji igralište posećuju u večernjim satima.
Ne mogu da pomislim ni na šta drugo nego na to da ovi roditelji jednostavno ne vode brigu čak ni o svojoj deci, da ove mlade ne zanima fizička i psihička sigurnost svoje mlađe braće. Ne interesuje ih jednostavno ništa. Ni da tu, u Subotici, imaju bolji život, a ni kakav primer daju svojoj deci. Ovi odrasli ljudi, ukoliko biraju da žive u inostranstvu pošto jednostavno ne mogu ovde da osiguraju svoju egzistenciju, će i tamo van granica ove zemlje, u tuđini ostati nemarni. Razlika je jedino što će ih tamo kazniti, jer ugrožavaju svoju okolinu.
Nikad neću zaboraviti slučaj kada su nas u jednom kampu u Švajcarskoj jako izgrdili što smo koru od banane bacili u organski otpad. Nismo znali da kora od banane truje kompost.
Ako želimo da Subotica bude prijatnija i lepša za život, mora se sa drakonskim merama urediti, jer drugačije ne ide. Nema drugog puta, jer ako u nekome ne postoji poštovanje prema svojoj okolini i prema drugim ljudima, onda se ta osoba mora kazniti: neka svaka nemarna osoba ili plati veliku kaznu ili neka se lati javnih, društveno korisnih radova!
