Izvor: Blic, 09.Maj.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće da rade za 12.000 dinara
Natpisi „potrebna devojka za rad" ili „potreban prodavac" se u samo jednoj kraćoj šetnji gradom mogu videti na desetinama trafika, butika, prodavnica, pekara, kafića ili salona. U gradu sa više od 29.000 nezaposlenih, takvi oglasi ipak stoje dok potpuno ne požute u izlozima.
Dok vlasnici ocenjuju da je to što nezaposleni kažu da bi „radili bilo šta" čista fraza, Novosađani kojima je potreban posao odbijaju da u trafikama i prodavnicama rade i po 50 ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 60 sati nedeljno za dvaput manju platu od prosečne, a rad u kafićima zbog predrasuda o konobarisanju.
- Otpustila sam radnicu pre više od mesec dana i od tada tražim novog radnika. Sve to vreme ja radim sama od sedam ujutro do deset uveče, a zbog sigurnosti i razbijanja nepotrebnog nepoverenja u ljude, ugradila sam i kamere. Samo jedna devojka je pitala za posao, ali se nikada više nije pojavila. Dajem platu od 15.000 dinara, nešto je veća nego u ostalim trafikama, a nedelja je neradni dan. Ipak, ni to što se postavljam kao čovek mi ne vredi - priča vlasnica trafike Tanja Z.
Vlasnica prodavnice bižuterije u centru traži radnicu već skoro dva meseca, ali takođe ocenjuje da „niko ne želi da radi".
- Radi se pet dana nedeljno po šest sati, a plata je 8.000 dinara. Ovde nema ni puno posla, u centru je, pa mislim da su kod mene uslovi zaista korektni. Ne radi se nikad vikendom, a za sve ostalo se možemo dogovoriti - kaže gazdarica male prodavnice u Njegoševoj ulici.
Zavisi od bakšiša
Samo u centru grada, reporteri „Blica" juče su zabeležili 16 oglasa za posao na izlozima. Međutim, vlasnici ipak nisu želeli da kažu uslove rada i visinu plate. Novosađani koji su pokušali da nađu posao kažu da u trafikama za radno vreme od osam sati dnevno i šest dana u nedelji, može da se zaradi od 10.000 do 14.000 dinara, a da je 12.000 dinara „standard". Slično je, kažu, i u buticima, manjim prodavnicama i cvećarama, gde je uvek potreban novi radnik. Za taj novac, ocenjuju oni, „ne isplati se izlaziti iz kuće".
- Pitala sam i u trafikama, prodavnicama i buticima, ali tamo se radi za oko 12.000 mesečno, a ne smeš ni da sedneš. Rad u kafiću je isto kocka, jer su dnevnice u proseku 600 dinara, pa da bi imao šta da jedeš, treba bukvalno da moliš za bakšiš. Pametnije je sedeti za džabe kod kuće i kuvati ručak, nego raditi ni za šta - priča Maja Todorović (25), inače inženjer prehrambene tehnologije po struci.
I mali oglasi puni su ponuda za radnike, najviše konobarice i šankere. Nude se i mesta trgovaca, a često se mogu videti i oglasi megamarketa, koji traže i po tridesetak kasirki i radnika u magacinu.
- Svaki oglas za šankere podrazumeva i radno iskustvo u tome, a ja ga nemam. Radio sam mesec dana u supermarketu, u magacinu, ali uslovi su daleko od normalnih, pa sam odustao. Zato što su tako loši uslovi, bez slobodnih dana, sa pola sata pauze za doručak i male plate, stalno i traže radnike, a oglasi su tu samo forme radi. Popunio sam formular u jednom firmiranom butiku i nadam se da će me zvati na razgovor, ali nisu mi rekli kolika je plata - iskustva su Nebojše Bilića.
Formulari za trgovce
Buticima „Mango", „Sisly", „Jelkić", kao i mnogim prodavnicama patika i sportske opreme u centru potrebni su trgovci, a na pitanje kako da neko, čak i sa malim iskustvom u trgovini može da se zaposli, odgovor u ovom radnjama bio da se popuni formular i „da će ga kasnije neko nazvati".
- Ima interesenata, ali manje nego prošli put. Uglavnom, svakog dana dođe jedna, dve devojke da pita. Popuni se formular, a neko će vas pozvati na razgovor - kažu u jednom od butika.
