Izvor: Blic, 13.Mar.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Natrijum i arsen u vodovodu
Na javnim česmama u Kikindi voda
kvalitetnija nego kod kuće
KIKINDA - Voda za piće iz kikindskog vodovoda je izuzetno lošeg kvaliteta. Hemijski je neispravna i ne odgovara pravilniku o ispravnosti vode za piće. Najčešće ima neprijatan miris, žućkaste je boje i toplija je nego što bi trebalo. Prema analizama Instituta za javno zdravlje, voda u gradskom vodovodu je u 27,7 odsto uzoraka mikrobiološki neispravna, a u selima je loše 14,4 odsto uzoraka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Osim povišene temperature u vodi ima viška organskih materija, a zbog povećane koncentracije amonijaka, voda iz slavine ima i neprijatan miris. Međutim, Kikinđani u vodovodu ne mogu ni da imaju bolju vodu, jer je ona prirodno lošeg kvaliteta, što znači da je neispravna već na izvorištu. Pojedini lekari kažu da su Kikinđani navikli na ovakvu vodu jer je piju od rođenja, dok se došljaci teško navikavaju na „masnu vodu, koja miriše".
Da bi se građanima obezbedila kvalitetnija voda, lokalna samouprava u Kikindi još pre desetak godina izgradila je javne česme sa prečišćenom vodom. Sa njih se građani besplatno snabdevaju, a boljeg je kvaliteta od one iz vodovoda, jer je oslobođena boje, mirisa i ukusa, ali je i dalje hemijski neispravna. Takve dve česme postoje u gradu i skoro svim selima opštine.
- Ničim ne možemo uticati na hemijski sastav. Problem loše vode može se rešiti jedino izgradnjom fabrike vode, ali za to još nema novca. Mikrobiološku ispravnost poboljšavamo svakodnevnom dezinfekcijom. Rezultati analiza sve su bolji, jer smo napravili neke tehničke pomake, počeli smo rekonstrukciju vodovoda i regulisali pritisak u mreži - kaže direktor Javnog komunalnog preduzeća Milan Karać.
Kvalitet vode poboljšava se hlorisanjem. Međutim, dezinfekcija se radi minimanlno, jer organske materije iz vode i hlor proizvode materije štetne po zdravlje ljudi. Zato se voda hloriše tek toliko da bi mikrobiloški odgovarala pravilniku o ispravnosti. Ipak, u vodi i dalje ostaje određeni broj saprofitnih bakterija koje su bezopasne po zdravlje ljudi.
- Voda nije loša zbog trenutne kontaminacije, nego je ona takva na dubinskim izvorištima. Ima povećan sadržaj organskih materija, povećanu koncentraciju amonijaka, u odnosu na onu koja je propisana zakonom, a utvrđeno je da sadrži nešto veću koncentraciju natrijuma. Negde je zabeležena i malo povišena koncentracija arsena - izjavila je načelnica Odeljenja higijene u Zavodu za javno zdravlje dr Sanja Brusin Beloš.
Na loš kvalitet vode u Kikindi utiče i stara vodovodna mreža, koja u svim delovima grada nije ni odgovarajućeg promera. Voda na izvorištu čak je bolja od one koju građani ponekad imaju na slavinama.
- Vodovodna mreža duga je oko 140 kilometara, a do sada je obnovljeno oko 40 odsto. Ostala mreža je starija od 30 godina, a cevovod je u je ponegde i od neodgovarajućeg materijala. Zamena se radi prema uvrđenim planovima. Ove godine zameniće se tri kilometra cevi - kaže Karać.
Moguća izvorišta kvalitetnije vode
Kikinda se snabdeva vodom sa izvorišta iz trećeg vodonosnog sloja, odnosno sa dubine od oko 200 do 250 metara.
- Zrenjanin i Kikinda mogli bi da se snabdevaju vodom sa izvorišta kod Sečnja. Drugo izvorište je ispod Bečeja, a treće je ispod visoravni Telečka s druge strane Tise. Postoji još jedno oko Čente. To su bliža izvorišta od Kovina i Dubovca, odnosno Apatina - kaže dr Božo Dalmacija.
