Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Mar.2015, 09:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naša nijansa sive

Neki su se u sivoj zoni prilično dobro snašli. Neki drugi su u njoj našli način da, u situaciji opšte nemaštine, kupuju jeftinije. Ljudi su racionalna bića i nađu put da kao pojedinci žive lakše.

Kao društvo zbog toga puno gubimo. Interes jedinke u ovom slučaju je suprotan interesu zajednice. A, broj jedinki u sivoj zoni čini jedan značajan podskup našeg društvenog skupa.

Recept za socijalni krah bez premca. Da smo ga namerno smišljali ne bismo ga mogli >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << osmisliti bolje.

Ali, da se vratimo na činjenicu o racionalnom karakteru jedinke. Čak i živa bića iz biljnog i životinjskog sveta za razvoj biraju mesta na kojima su im uslovi pogodniji, zar ne? Kada malo bolje razmislimo sve se svodi na ovu jednostavnu činjenicu, pa čak i recept za spas.

Stvari trenutno funkcionišu na sledeći način.

Siva zona

Iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu nema izrade akata, nema obaveze za posedovanje opreme za zaštitu zaposlenih kao ni posedovanja protivpožarne opreme i opreme za prvu pomoć eventualno ugroženim licima.

Ukoliko Vas niko ne prijavi (a, verovatno neće), nema potrebe da strahujete od inspekcije rada i kazni. Iz oblasti higijenskih uslova poslovanja takođe nema akata, niko Vam ne uzima bris za bakteriološke analize, nema sanitarnih pregleda i knjižica za Vas i radnike.

Ako Vam mušterija pretrpi štetu po zdravlje nakon upotrebe Vaših proizvoda, niko ne može da dokaže da je problem nastao kod Vas, jer nigde ne piše da se Vi u opšte bavite tim poslom, zar ne?

Fiksnih finansijskih nameta nema, nema poreza, nema doprinosa na zarade, sve što zaradite ide Vam pravo u džep. Uzimate keš i sigurnost naplate je izuzetno visoka. Nemate dodira sa birokratijom, osim kad se u Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavljujete na evidenciju i dobijate overenu zdravstvenu knjižicu i eventualnu naknadu za nezaposlenost (za poslednje dve stavke niste ništa uplaćivali), ili kada u Katastru tražite potvrdu da niste vlasnik nekretnine kako biste dobili neku vrstu pomoći, jer ste tobože nezaposleno lice.

Nemate upisan radni staž i osim ako ne zaradite dovoljno za starost, ili ne sklonite dovoljno novca u privatne penzione fondove, garantovano ste socijalni slučaj u poznom životnom periodu. I inače, ko zna kolike i kakve bi bile penzije u momentu Vašeg stizanja do njih.

To znanje je u Srbiji ravno vidovitosti. Društvo Vas ne osuđuje za to što radite. U Srbiji se na ljude u sivoj zoni retko kad gleda sa negodovanjem.

Neprijavljeni rad kod kuće i rad na crno su poprilično prihvaćene pojave. Može da Vam se desi i da dobijete medijsku promociju, kao nezaposleno lice koje je svetli primer snalaženja da zaradi za život.

Neki neupućeni novinar se možda saplete o Vaš slučaj i proglasi Vas „svecem”. Skoro ste potpuno bezbedni od odmazde države. To što crpite državni budžet i koristite socijalne usluge institucija za koje su neki drugi ljudi uplaćivali u državne fondove, za sada prolazi, ali neće moći uvek da bude tako, jer je stanje neodrživo i plafon planira da nam se sruši na glavu.

Legalna zona

Čim prvi put ubacite ključ u bravu svog legalnog lokala, troškovi poreza i doprinosa počinju da Vam se obračunavaju. Izradićete hrpu akata o bezbednosti na radu i raznim drugim uslovima poslovanja.

Ako radite sa prehrambenim proizvodima, tek tad Vas čeka avantura. Inspekcije su za vratom i postoji stalna pretnja od “fali ti jedan papir” situacije.

Zakoni i podzakonska akta se menjaju brzinom svetlosti, a ko uhvati korak sa propisima pravi je akrobata.

Ne daj bože, da Vam se radnik povredi na radnom mestu, ili još gore šta da se desi. Platićete kazne i odštete u iznosu od kojeg će Vam se istog momenta smučiti što ste krenuli u legalan biznis.

Ako potrošač kupi od Vas proizvod na koji ima reklamaciju, vratićete mu i pare i robu samo da Vas ne goni po propisima. Vi ćete videti kako ćete od svog dobavljača isterati pravdu i da li ćete.

Kad prodate robu ili uslugu drugoj firmi, možda ćete naplatiti, a možda ne. Zbog održavanja tekuće likvidnosti, zdravog uma i tela, bićete prinuđeni da tu i tamo nešto i “muvate“ na sivo, a koliko je to rizično i kažnjivo bolje je da ne opisujemo.

Društvena osuda je itekako prisutna, mediji jedva čekaju da raščereče nekog poslodavca, a građani preduzetnike i dalje gledaju kao kapitalističke eksploatatore.

Radni staž je upisan i Vama i Vašim radnicima, ali je Vaša vera u postojanje budućih penzionih prihoda izuzetno klimava, tako da Vas baš tuga hvata kada dođe vreme da državi inkasirate silne pare.

Napominjem, na svakih 100 dinara koje date na plate, još 60-ak ćete baciti u javne fondove. Pored nameta na plate, čeka Vas i gomila raznih taksi i naknada. I onda ćete se susresti sa birokratijom i postaviti sebi pitanje “zar ih za ovakvu uslugu plaćam?”.

Gore negde na vrhu teksta pomenula sam recept za spas. Nikava ekstremna akcija niti primena sile nije način da se radi sa ljudima. Treba raditi na nijansama, podižući tenzije u sivoj zoni tako da polako ona postane sve manje udobna.

Istovremeno je potrebno olakšavati život legalnim preduzetnicima do momenta kada će njihovo poslovanje postati primereno čoveku.

Kada legalno postane dovoljno udobno, a nelegalno dovoljno neudobno da se pozicije dve zone ekonomije u svesti građanina izjednače, siva ekonomija će se preliti u legalne tokove sama po sebi.

Dobićemo uređeno društvo, pun budžet i zadovoljne građane, ili je to samo san?

Autorka je preduzetnica iz Kikinde

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...