Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2014, 09:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveća zbirka o istoriji plesa - Muzej plesa u Kelnu
Muzej plesa u Kelnu prava je adresa za zaljubljenike u tu vrstu umetničkog izražavanja jer sadrži najveću zbirku o istoriji plesa u Evropi.
Zbirka, kako piše Dojče vele, ima više od 400 predmeta, pisama, slika i skica umetnika, pisaca, kritičara, koreografa i pedagoga.
"Osim toga, imamo i sopstvenu zbirku o plesu, više od 800 kostima i plakata. U našoj arhivi je i više od 4.000 filmova o plesu", navodi zamenik direktora Nemačkog arhiva plesa Tomas Torauš.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Muzej plesa, osnovan 1997. godine u okviru Nemačkog arhiva plesa.
Arhiv i Muzej otvoreni su kako za naučnike, tako i za sve zainteresovane ljude, a Torauš je zadovoljan posetom i ističe da se aktivno radi na poboljšanju ponude.
Prema njegovim rečima, organizuju se muzejsko-pedagoški programi za decu i mlade, kao i kursevi plesa gde polaznici mogu da saznaju o istoriji plesa, probaju da plešu klasičan balet, ali i moderne plesove poput hip-hopa.
"Često ugostimo i razne plesače i koreografe kako bi oni predstavili svoje projekte. Dakle, neprestano pokušavamo da dovedemo ljude u Muzej i pružimo dom plesnom miljeu", objašnjava Torauš.
Lepota plesa, kao iskonske potrebe za kreativnošću, leži u univerzalnosti koja prevazilazi političke, kulturne i etičke razlike.
Zasluge za osnivanje Arhiva pripadaju učitelju i plesaču Kurtu Petersu, koji se po završetku Drugog svetskog rata vratio iz zarobljeništva u Nemačku s jasnim ciljem: država treba da ima muzej plesa.
Peters je bio vođen mišlju - ako želimo da ponovo izgradimo Nemačku, moramo se vratiti njenoj dobroj tradiciji. Pre dolaska nacista na vlast, u Nemačkoj je postojala avangardni, moderan, izražajan i slobodan ples.
On je želeo da stvori arhiv plesa po uzoru na onaj iz tridesetih godina u Berlinu, koji je uništen tokom Drugog svetskog rata. Najpre je osnovao stručni časopis Arhiv plesa.
"Pozorišta su mu slala reklame i letke, kritičari su bili srećni jer ponovo imaju stručni časopis u kojem mogu da pišu duže članke, za razliku od dnevnih novina, a fotografi su se radovali jer će neko da kupuje njihove fotografije", priča Torauš.
Peters se, kako je dodao, zalagao za veća prava plesača i plesačica, ljudi su prepoznali njegov trud i nudili mu određene predmete za arhiv.
Tako je nastala privatna zbirka arhiva u Hamburgu, a kada je šezdesetih godina Keln postao "grad plesa", Peters je odlučio da se preseli u grad na Rajni. Međutim, on nije uspeo da "usidri" svoj arhiv na nekom univerzitetu, gradskoj biblioteci ili arhivi. Razmišljao je čak i o prodaji zbirke, ali su se uticajni ljudi u Kelnu tome usprotivili.
Odlučeno je da banka Šparkase Keln-Bon otkupi zbirku, sačuva je, proširi i nadogradi. Tako je ostalo do danas. Arhiv plesa finansiraju fondacije kulture spomenute banke i grad Keln.
U Muzeju postoji i izložba o modi i plesu.
"Ona uključuje plesove od valcera do hip-hopa. Arhiv je takođe fokusiran na umetnički ples na pozornici", dodao je Torauš, ukazavši da u Hamburgu, Berlinu, Diseldorfu, Štutgartu ili Minhenu postoji tradicija klasičnog baleta, ali i moderni ples kojim se bave na stotine grupa u Nemačkoj.
Arhiv i Muzej plesa saradnju sa Gote-institutom baziraju na potražnji za "plesom na licu mesta.
Na poziv Gete-instituta pre nekoliko godina Torauš je bio gost u Kairu jer je tamo postojalo interesovanje za savremene plesove, a oni su takođe želeli da izgrade arhiv umetnosti u arapskim zemljama.
"Boravio sam i u Krakovu gde smo po 14. put predstavili program plesnog filma. Godinama razvijamo kontakte i trudimo se da na licu mesta podržimo ljude koji su oduševljeni plesom ili arhivom, priča Torauš.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
