Izvor: Blic, 19.Jun.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na transplantaciju čeka 160 Vojvođana
Donorski informativni centar, prvo mesto na kome će Vojvođani moći da se informišu o transplantacijama, ali i da zaveštaju organe, počeće da radi danas u Kliničkom centru Vojvodine.
Dok se čeka na usvajanje zakona, transplantacije organa preminulih donatora su retke. Na zdrave bubrege samo u Vojvodini čeka 150 ljudi, dok je jetra neophodna za deset pacijenata. Zbog toga su lekari Kliničkog centra Vojvodine rešili su da prestanu da čekaju vlasti i sami učine sve što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogu kako bi pomogli teškim bolesnicima. Doniranje organa trenutno nije zakonski regulisano, pa su lekari primorani da posle proglašenja moždane smrti, u najtežem trenutku, traže saglasnost od porodice preminulog za presađivanje organa. U takvoj situaciji ne čudi što je samo dva puta za poslednjih godinu i po urađena kadaverična transplantacija, a što je tri puta porodica u poslednjem trenutku, kada je već tim za transplantaciju bio spreman, odustajala.
- Želimo da bar u našoj, ograničenoj regiji stvorimo sistem koji će pomoći pacijentima. Donorski informativni centar pružiće svakome neophodne informacije o transplantaciji sa medicinskog aspekta, ali će im pružiti i mogućnost da odluče žele li da zaveštaju organe - kaže prof dr Zoran Milošević.
U početku, ko poželi da zavešta organe, ostavljaće pisanu saglasnost koja će biti zavedena samo u dokumentaciji transplantacionog centra i poznata uskom broju ljudi, pošto je jedna od najvećih kočnica za donatore strah da im se nešto može dogoditi ukoliko se sazna da su zaveštali organe.
- Centar je odličan potez, jer su predrasude brojne, a strah uglavnom potiče od neobaveštenosti. Znam to, jer sam sama prošla kroz transplantaciju i gledam reakcije ljudi kada pričam o svom iskustvu - kaže Mira Bunjac, četrdesetogodišnja Novosađanka, medicinska sestra anestetičarka. Ona je i sama pre četiri godine preživela transplantaciju bubrega i rešila je da sa svima koji to budu želeli da čuju i jave se centru, podeli svoje iskustvo.
Ova žena upoznala je i jednu i drugu stranu transplantacije. Najpre je kao dvadesetogodišnjakinja asistirala u ovakvim operacijama, a onda se sudbina poigrala s njom i u 28 godini, u trudnoći, bubrezi su počeli da joj otkazuju. Punih sedam godina provela je na dijalizi. Ukupno 52 puta podvrgnuta je ovom postupku, a 48 puta je primila i transfuziju. Teško joj je da se vrati u period kada je u telu imala čak 37 kilograma vode viška, kada se borila sa hipertenzijom koju ni aparat nije mogao da izmeri, kada su joj prijatelji darovali lekove za rođendan da ne bi morala na još jednu transfuziju krvi i kada je, pod sirenama za vazdušnu opasnost, posmatrala pacijente i svoje dojučerašnje kolege kako ostaju uz aparate, jer se početa transfuzija ne prekida. Tek nakon transplantacije uspela je da vrati život u normalu i da ispuni tako običnu, a dugogodišnju želju: da pije vodu bez ograničenja, jer pre operacije ona ni to nije mogla. Danas joj je jedina neostvarena želja dete i još jedan dan medicinske sestre u sali.
- Meni je bukvalno jedan poziv promenio život, poziv u kome su me pozvali na transplantaciju. Kada sam se probudila i osetila da me sve boli, znala sam šta je. Pitala sam samo: da li radi i da li ću moći da pijem vode - priča Mira Bunjac.
I danas, kada je nešto zaboli, kaže, stavi ruku na stomak, gde se nalazi novi bubreg i samo ga zamoli da nastavi da radi. Nikada nije pitala ko je bio njen donor, poštujući etiku, ali je, kaže, njegovoj porodici jako zahvalna.
Lekari savetuju telefonom
Telefon Donorskog informativnog centra 021-520-141 otvoren će biti već danas. Sve informacije davaće lekari, obučeni na svim poljima, a ukoliko neko bude poželeo, imaće prilike i da se raspita o iskustvima transplantiranih pacijenata.
