Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Maj.2016, 19:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na mestu trščara višespratnice

Priča o rušenju čuvenih novosadskih trščara nije novost.

Osim zuba vremena, već decenijama ih ruši ljudska nebriga, a od skoro je i zvanično da će nekadašnji spomenik od kulturno-istorijskog značaja u skorijoj budućnosti zameniti višespratnice, čime će i trščare otići u zaborav.

Da li nebriga o kulturno-istorijskom nasleđu preti da od Novog Sada napravi urbani centar sa mnogo zgrada i premalo istorije?

Trščare u ulici Kraljevića Marka >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Novom Sadu, jedini su kompleks takvih etnoloških objekata u Novom Sadu, a i u Vojvodini. U februaru grad je doneo odluku o njihovom brisanju iz Registra nepokretnih kulturnih dobara, te je time vlasnicima omogućeno da ih prodaju investitorima.

U javnosti su se pojavile informacije da je ove parcele kupila firma Galens, međutim iz te firme nismo uspeli da dobijemo nikakav odgovor na pitanja kada će se ove trščare rušiti i šta će na njihovom mestu biti izgrađeno.

Ukoliko se informacije ispostave tačnim, u tom delu grada nići će soliter, a trščare će otići u istoriju. Takva situacija pokazatelj je nebrige za graditeljsko nasleđe grada, smatra arhitekta Stevan Rodić.

"Ovo je samo poslednja epizoda u toj celoj priči gde se ne investira, gde se ne vodi računa o tome i danas niko ne može da kaže da recimo ovako nešto treba sačuvati, ali do ovoga nije smelo da dođe", kaže Stevan Rodić, arhitekta.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada rečeno nam je da su za trščare i njihovo održavanje sve vreme bili zaduženi vlasnici, jer tako propisuje Zakon. Bez obzira na to što su one bile u Registru nepokretnih kulturnih dobara, odnosno proglašene spomenicima od kulturno-istorijskog značaja, briga o njima bila je u rukama vlasnika, kažu u Zavodu. Ipak, Rodić smatra drugačije.

"Vi kad zaštitite neki objekat, onda što bi rekli, po difoltu se brinete o tom objektu. E sad, vi imate vlasnike kuće kome krov prokišnjava, on bi recimo da zameni krov, da ga popravi, država to ne dozvoljava, kaže ne možete vi to da radite ništa, to je pod zaštitom. Okej, ajde, ali meni kuća prokišnjava, rešite mi. E, pa nema para i tako 20-30-40 godina i onda dođemo u situaciju da se to ruši", kaže on.

Dok se postavlja pitanje nadležnosti i nedostatka finansijskih sredstava, kulturno-istorijska nasleđa odlaze u zaborav. Njihovo stanje, pokazalo se na primeru trščara, postaje sve gore, te rušenje i prodaja parcela investitorima postaju bolje rešenje od njihovog očuvanja, jer vremenom gube izgled i status spomenika kulture, pretvarajući se u ruine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...