Izvor: Blic, 07.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na dobrom tragu strip kulture
NOVI SAD - Da sam se povodio zahtevima tržišta, verovatno nikad ne bih radio ovako kako radim. Ja sam odrastao na stripu, to mi je obeležilo čitavo detinjstvo i u krajnjoj liniji čitav život. Završavajući akademiju, bio sam kao i većina studenata zbunjen. Pitao sam se: „Šta je to što ja treba da slikam?". Onda sam shvatio sam da treba da slikam samo ono što bih i sam okačio na zid - kaže za „Blic" novosadski slikar Danijel Babić.
Tražeći autentičan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << likovni izraz na tragovima strip kulture, ali i bogate umetničke tradicije, prvenstveno pop-arta, Babić je od „zbunjenog studenta" izrastao u jednog od najznačajnijih predstavnika savremene novosadske umetničke scene.
Rođen u Očaušu (BiH), Babić je diplomirao na beogradskoj Višoj školi za likovne i primenjene umetnosti, kao i na odseku za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu. U biografiju je ubeležio na desetine kolektivnih i oko 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Ono što je najbitnije, kako kaže, jeste da je u umetnosti „uspeo da ostane svoj".
Krećući se kroz široko polje motiva, a tretirajući uvek urbanu i savremenu tematiku, Babić se ipak sasvim uspešno izražava kroz jedan „klasičan" medij. Ono što njegovu sliku odlikuje, uprkos često „mračnoj" tematici koja se da prepoznati, jeste bogato šarenilo boja, te transparentnost i nenapadna komunikativnost.
- Da bi pričao o ružnim stvarima ne moraš slikati samo crno. Kad obrađujem neku temu znači da sam njom isprovociran. A ono što me vrlo često provocira je nepravda. Ipak, ne želim da budem još jedan od „mračnih" umetnika. To mračno se može reći i živim koloritom, a uvek uz izvesnu dozu humora. Uostalom, čini mi se da ja čitav svet vidim u jednoj velikoj eksploziji boja - kaže Babić.
Ono što, po njegovim rečima, u bilo kojoj oblasti, pa tako i u umetnosti, čini čoveka uspešnim jeste rad. I neprestano istraživanje sebe.
- Nikada nisam razmišljao o tome šta znači biti umetnik. Jednostavno imam potrebu da se vizuelno izražavam, a ne da pevam u rok bendu. Naravno da mi je bitno da to što radim bude prihvaćeno, a čini mi se da sam prihvaćen i od strane kritike i od strane publike - veruje mladi umetnik.
Iz „ono malo sveta što je prošao", shvatio je, kaže, da nigde nije lako baviti se umetnošću i živeti od nje.
- Ipak, zadovoljan sam svojim položajem. Ovde se osećam kao kod kuće, i to je ono što mi je najvažnije. Važno mi je da se na slikama oseti ovo podneblje. Jer, rastao sam ovde, a ne u Njujorku. I, naravno, možda najvažnije od svega jeste ostati svoj i slobodan. Jer umetnost je jedina „kategorija" ljudske duše koja ne sme da bude zarobljena nikakvim konvencijama niti pravilima, osim onih koja nametnemo sami sebi – zaključuje umetnik. Njegovi se radovi mogu pogledati i na veb sajtu www.danijelbabic.info.
