Izvor: Kurir, 18.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEĆE GA ŽENE
Alfons Đenge iz Banatske Topole već godinama traži srodnu dušu. Bogatog paora berač kukuruza pre desetak godina pretvorio u invalida
BANATSKA TOPOLA - Alfons Đenge zvani Ali (40) iz Banatske Topole godinama pokušava da stane na ludi kamen i u svoje bogato domaćinstvo dovede snajku. Njega i još sedamdeset neženja najmanjeg sela kikindske opštine, koje je po broju neoženjenih neprikosnoveni rekorder u ovom delu Banata, muče ljubavni jadi. Sudbina svakog od njih priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << za sebe. Svi u selu slažu se da je Alijeva specifična.
Sa jednim od najimućnijih ovdašnjih paora sudbina se gorko poigrala jer ga je u dva navrata berač kukuruza teško ozledio. Najpre je 1991. godine ostao bez skoro cele desne ruke, a potom mu je, deset godina kasnije, berač otkinuo dva prsta leve šake. U oba slučaja nastradao je na svom pozamašnom imanju, koje obuhvata 50 jutara plodne banatske crnice. Dve kuće i lokal, invalidska penzija, štala puna ko oko i poljoprivredna mehanizacija deo su Đengeove imovinske karte. I pored velikom imetka, za njega svi u selu imaju samo reč hvale.
- Pre dve nedelje sam se ponovio. Na šestogodišnji lizing kupio sam nov traktor kineske proizvodnje vredan 15.500 evra. I pored dve nesreće, ne žalim se na svoj život. Što bi neki rekli, na mene sve leti, samo žene neće. A vreme neumitno teče. Momački život mi je dosadio, pa kad odem u kafanu, svirci me već na vratima dočekuju pesmom „Ženiću se ja, žena mi treba“. Pokušavao sam na razne načine, tražio ženu i preko oglasa. Bilo je poziva, nije da nije. Čak sam se jedno vreme viđao s jednom devojkom iz Gornjeg Brega, ali od svadbe ništa - priznaje Ali.
Šetajući kroz prostrano paorsko dvorište neženja priznaje da nije izgubio nadu, međutim...
- Kada dođe proleće, posla je preko glave. Od svitanja do crne pomrčine sam u brazdi ili u štali. Međutim, kada padne veče i celo selo utone u san, iako mrtav umoran, dugo ne mogu da zaspim. Ako bismo se našli na istoj talasnoj dužini, uzeo bih i neku koja ima dete. Kod mene bi živela kao kraljica. Njeno bi bilo da skuva, održava kuću i daruje mi bar jedno dete. Snajki bi se obradovala i moja mati Etel - kaže Ali.[ antrfile ]
INVALIDITET MU NE SMETA
U svakodnevnim poslovima invaliditet Alfonsu ne predstavlja naročit problem. Sam može da se obuče, spremi hranu, a, kako kaže, bolje se obrije nego njegove kolege koje imaju obe ruke. Kad je u polju, na desnoj ruci nosi kuku, a kad ide u u grad, stavlja protezu.
- Snalazim se dosta dobro, ali bi mi život udvoje bio zanimljiviji. Valjda neću morati još dugo da čekam na srodnu dušu - poručuje na kraju Alfons Đenge.
