Izvor: Magyar Szó, 10.Feb.2015, 19:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možemo se šaliti, ali u granicama pristojnosti
U Deklaraciji o ljudskim pravima izražava se stav da je osnov slobode, pravednosti i mira priznavanje dostojanstva svakog pojedinog člana porodice čovečanstva. Deklaracija definiše da svaki pojedinac ima prava na slobodu mišljenja i na slobodu vere. Ovo pravo obuhvata slobodu promene vere i ubeđenja, odnosno praktikovanje vere i pojedinca i zajednice. Pravni propisi, međutim, ne propisuju da čovekova vera, odnosno njegova ubeđenja, ne smeju imati kritičnu notu, odnosno da ne predstavljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << objekat ismevanja. Zapravo ne priznaje se pravo pojedinca na uvažavanje njegovih verskih ubeđenja.
Brutalan napad protiv francuskog satiričnog nedeljnika postavlja pitanje o granicama slobode štampe. Opšte je poznata činjenica da su ekstremni islamisti ubili 17 građana jer je Šarli Ebdo objavio karikature Mohameda, što je po njihovoj proceni vređalo muslimansku veru i što je po njihovom tumačenju blasfemija. Opšte je poznata činjenica da je u svakoj monoteističkoj veri blasfemija veoma ozbiljan greh.
Sloboda štampe ima svoje granice. Sloboda štampe jeste osnovno ljudsko pravo, ali ne daje pravo nikome da vređa vere drugih. Ovaj stav Vatikana, formulisanog još 2006. godine, prilikom objavljivanja karikatura Mohameda u danskoj štampi je ponovio papa Franjo kada je napadnut francuski list.
„Ne sme se provocirati, ne smeju se vređati verska osećanja drugih i ne smeju se izvrgavati ruglu verska osećanja drugih“, izjavio je poglavar katoličke crkve, dodajući da se pravo na slobodu štampe sme koristiti samo bez vređanja drugih.
Za „Mađar so“ direktor Gimnazije „Paulinum“, otac Josip Mioč, teolog, je izjavio da se katolička crkva zalaže sa slobodu i za slobodu mišljenja, mada je u prošlosti bilo vremena kada je crkva vršila pritisak na razmišljanje čoveka. Ali bez obzira na to šta je ko mislio u prošlosti, crkva danas želi da živimo jedni pored drugih, a ne jedni protiv drugih.
„Crkva želi da poštujemo jedni druge, a da se pitanja koja nisu raščišćena, rešavaju putem dijaloga, tokom kojeg svako može da kaže svoje mišljenje, naravno, poštujući osnovne okvire pristojnosti. Crkva ne može da odustane od učenja koje je Isus Hrist predavao svojim apostolima. Dogme koje se osnivaju na učenju Hrista se ne mogu promeniti“, izjavio je Josip Mioč, dodajući da su dogme za crkvu neupitne.
Teolog je dodao da kada pojedini novinari pišu o veri ili citiraju papu, ponekad drže neku stranu, vade rečenice iz svog okruženja, a nakon toga ih objašnjavaju prema sopstvenom ubeđenju, koje često nije precizno, jer svaka verska zajednica je veoma ranjiva kada se radi o njenom Bogu i o učenjima istog.
„Patnja nevinih ljudi, strašni napad u Parizu se mora osuditi, ali su urednici satiričnog magazina morali jako dobro znati da su Muslimani naročito osetljivi na svog Boga. Muslimani se prema svojoj veri odnose veoma strogo i zbog toga reaguju jako burno na bilo kakav napad ili karikature koje ih vređaju“, naglašava rektor.
Otac Mioč kaže da ukoliko neko vređa dogme katoličke crkve, ukoliko vređa svece i svetkovine, crkva je ta koja je dužna reagovati. To prvenstveno čiti informisanjem svojih vernika, a može da objavi i svoj stav u nekim medijima. Ukoliko je osoba koja vređa član katoličke zajednice, može se pokrenuti proces pred verskim sudom, a u krajnjem slučaju može se pokrenuti i građanska parnica.
Na kraju je dodao i to da katolička crkva ima smisla za humor, karikatura se može nacrtati i sa papom, mogu se zbijati šale, ali u razumnim, kulturnim okvirima. No, ako se vređaju svetkovine i učenja, onda crkva mora reagovati.
