Izvor: Magyar Szó, 22.Jan.2015, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moramo poštovati simbole našeg opstanka
Predsednik Nacionalnog saveta mađara, Jene Hajnal, je juče posetio sedište lista „Mađar so” gde je sa glavnim urednikom, Martom Varju, vodio kraći razgovor. Poseta je pružila priliku da predsednika NSM-a priupitamo o nekim aktuelnim dešavanjima. Jene Hajnal je prvo govorio o listu „Mađar so”, koji slavi sedam decenija postojanja.
- Nedavno smo mogli da čestitamo jednom od najstarijih mađarskih dnevnika u Karpatskom basenu. Dnevnik koji je od velikog značaja u našem >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << životu, ali i u životu naših roditelja i koji je od velikog značaja za razmišljanje generacija u proteklih sedam decenija. Ovih sedamedeset godina je važno jer obuhvata mnogo radosti i mnogo bola istorijske priode. „Mađar so” je uvek znao iskazati vrednosti ove zajednice i uvek je znao kako da ih predstavlja. I u jednopartijskom, i u višepartijskom sistemu, moglo se videti da je „Mađar so” privržen ovoj zajednici. Sve se to najbolje pokazalo tokom devedesetih godina. Bilo je jedinstveno kako je „Mađar so” pokazao svoju snagu, svoju odlučnost protiv tadašnjeg režima. Održavao je veze sa ljudima koji žive na ovim prostorima i u vremenu kada je bilo gotovo nemoguće bilo šta govoriti zbog cenzure. Na sreću ova promišljenost i pažnja i danas su karakteristika ovog dnevnika.
Tokom svojih studija neko vreme sam analizirao uvodne reči lista „Mađar so”. Bili su to tekstovi koji su izražavali tačno kako se obavezni uvodnici u jednopartijskom sistemu mogu od jednom promeniti, okrenuti ka ljudima. U jednom vremenskom periodu uvodnik se pretvorio u pesmu, u književnost. Sve je to dokaz da je stav redakcije veoma važan, da se u njemu ogleda određena duhovnost. Ovo drušvo, ovaj dnevnik nikad nije razmazio u toj meri da saradnici lista mogu da zaborave na materijalne teškoće. Uprkos tome „Mađar so” je ostao naš. Danas su promenjene čitalačke navike. Problem ni danas ne predstavlja cena lista, nego održavanje one neposredne veze koja je nekada postojala između redakcije i čitalaca. Ovim izazovima „Mađar so” pokušava zadovoljiti svojim internet izdanjem. Istovremeno vidim da nema čoveka koji ne prelistava list, čim dođe do njega.
- Krajem prošle godine, uspostavljena su stručna tela NSM-a, a ni osnivanje NSM-a u novom sastavu nije bilo tako davno. Kakvi su planovi za sledeće mesece, naročito u pogledu štampanih medija?
- Imamo ozbiljne planove. Ove godine ćemo prvo pregledati već postojeće strategije, pogledaćemo šta se iz njih mora sačuvati. Kada su strategije pravljene niko nije ni pomislio da se, za godinu ili dve, toliko stvari može promeniti u svetu. Moramo postaviti sve na nove osnove, ceo svoj život. Naša zajednica se smanjuje neviđenom brzinom. Moramo učiniti nešto, a u tom činu štampa može da ima ozbiljnu ulogu. Moramo nagovoriti ljude da u što većem broju čitaju naš dnevnik. Ako to postignemo biće mnogo lakše da im prenesemo misli izražene fotografijama i tekstovima objavljenim u listu. Veliko je pitanje koja je poruka tih misli, da li nas inspirišu da ostanemo ovde i da čak i žtrvujem nešto veliko, ili me inspirišu da razmišljam o odlasku. Mediji imaju ogromnu odgovornost i tu je odgovornost teško nositi. Danas svi donose zaključke iz tih informacija, na osnovu njih formira se sopstveno mišljenje. Ovu odgovornost treba da snosi i „Mađar so”. U tom pogledu, velika je sličnost između dnevnog lista i NSM-a; svi imamo zadatak da uputimo poruke zajednici koje se odnose na ostanak i opstanak na rodnoj grudi.
- Koreni jedne zajednice se uvek vezuju i za neke simbole. I na tom polju je postignut napredak, nakon razgovora vodećih u pokrajinskom Zavodu za zaštitu spomenika.
– Ako u prošlosti tražimo simbole koji označavaju naš identitet, onda je za vojvođansku mađarsku zajednicu jedan od tih simbola srednjovekovna crkva u Arači; crkva, kao sakralno mesto, kao spomenik, kao vizualna forma ostataka sakralnog objekta. Pre dve godine smo na jednoj konferenciji počeli da razgovaramo o budućnosti ovog značajnog kulturnog spomenika. Mora se napraviti održiva koncepcija, koja se uklapa u kulturni turizam. Tokom današnjeg razgovora smo konstatovali dokle smo stigli. Nije se izgradio samo jedan put, nisu počeli samo radovi na konzervaciji i rekonstrukciji, nego se i okolina stalno ulepšava. Nadležni u republici su shvatili da se tu radi o jednom od najznačajnijih domaćih spomenika. Pored crkve, na istočnoj strani je nekada bio i manastir, na južnoj strani je bilo samo naselje, pored kojeg je bila reka, a naselje je imalo i svoj bastion, čak i pristanište. Najuža teritorija koja se mora arheološki otkriti je veličine oko 30 hektara. Danas smo sa predstavnicima lokalne samouprave Novog Bečeja, sa direktorom i restauratorom Zavoda za zaštitu spomenika razgovarali o načinu kako se može izvesti zamena ovih teritorija, da li opština može vlasnicima ponuditi zemljište na nekoj drugoj lokaciji, kako bi okolina crkve bila u vlasništvu lokalne samouprave ne bi li se stavila pod zaštitu. Naravno, i dalje bi se moglo vršiti poljoprivredno gazdovanje na ovim prostorima, ali pod uslovima koji odgovaraju zaštićenosti teritorije. Prema statističkim podacima prošle godine je Novi Bečej posetilo više od hiljadu grupa, koje su posetile crkvu u Arači. Prošle godine je napravljen put, postavljene su kamere za daljinsko osmatranje, tako da se može pratiti šta se dešava kod crkve. Bilo je ideja i za uvođenje struje. Treba ojačati teren ispod tornja da bi vremenom toranj dobio u kupolu. Zajedno sa stručnjacima iz Mađarske moramo ubediti lokalne zaštitnike spomenika da trebamo raditi ubrzanim tempom, da iskoristimo i izvore finansiranja Evropske Unije. Na sreću, želja za obnovom crkve u Arači nije jedina, direktno je povezana i sa restauracijom kompleksa manastira na Fruškoj Gori. Stupili smo u kontakt sa fakultetom u Pečuju, jer bi se ove godine trebalo izvršiti takozvano snimanje iz vazduha i analiza lica mesta skeniranjem i zemljanim radarom, jer bi uz pomoć ovih rezultata mogli virtualno sagraditi prostor oko crkve, tada bi se moglo lakše odlučiti šta se treba rušiti, a šta iskopati, da bi i vizuelno mogli bolje predstaviti ovaj spomenik.
