Izvor: Magyar Szó, 07.Dec.2014, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masovna grobnica ideja
Srednjoistočna Evropa i Balkan ponovo sahranjuju planove i snove; nakon nikad izgrađenog gasovoda „Nabuko”, sad se i planovi za izgradnju gasovoda Južni Tok mogu pokopati u masovnu grobnicu neostvarenih ideja, piše komentator lista „Mađar so”, u vezi izjave predsednika Rusije, u kojoj je Putin odbacio izgradnju gasovoda.
„Nakon izjave Putina skoro je sigurno da ovde, na Jugu, preko Bugarske, Srbije, pa sve do Mađarske i Austrije, nikad neće doći gas planiranim vodom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << iako srpski čelnici govore da su učinili sve da se taj san ostvari. Prošle godine su pod sevanjem bliceva i u prisustvu srpskog predsednika i prvog čoveka „Gazproma” sastavljene dve cevi i svečano najavili da je počela izgradnja srpskog dela gasovoda Južni Tok. Na sreću, radovi zbog nadilazeće zime nisu nastavljeni”, podseća komentator, dodajući da je situacija na Severu Evrope sasvim drugačija; naime, Nemci i Rusi su izgradili Severni Tok, koji već odavno dovodi gas u Nemačku i niko se u Americi ili Evropskoj Komisiji nije setio da postavi pravne prepreke pred izgradnju istog.
„Lista gubitka je prilično dugačka; Bugarskoj će godišnje nedostajati 400, a Srbiji 200 miliona evra koje su trebale naplatiti za tranzit gasa. Srbija verovatno nikad neće povratiti većinska vlasnička prava NIS-a, koji je za jeftine pare dat Rusima, mada su političari u vreme privaizacije istog govorili da će nas za nisku cenu od jedva 400 miliona evra bogato kompenzovati izgradnja Južnog Toka, i novac koji ćemo dobijati za tranzit. Srpska vlada se ne može izboriti ni za to da „Gazprom” poveća procenat od jedva 3 posto od prihoda za eksploataciju srpskih rezervi nafte i gasa”, podseća Atila Šafranj, naglašavajući da pored Srbije štetu trpe i Mađarska, Bugarska i Slovenija. Takođe, podseća i načinjenicu da snabdevanje Balkana i Srednjoistočne Evrope gasom kroz Ukrajinu može svakog trenutka da bude dovedeno u opasnost zbog građanskog rata u toj zemlju.
Nakon Putinove najave, izređale su se ideje kako bi se mogao zameniti Južni Tok. Jedna od ideja je da se na Krku dogradi terminal pogodan za primanje TNG gasa i da bi se slično postrojenje moglo izgraditi i u Poljskoj. Ovi terminali bi primali gas od Amerike. „Postavlja se pitanje da li su ove ideje bile osnove za tvrdo američko i briselsko protivljenje izgradnji Južnog Toka. Ali razlozi su ipak raznovrsniji. Interes Evropske Unije je da Ukrajina ne ostane bez jednog od svojih najsigurnijih prihoda; od tranzitne takse za gas. A izgradnja Južnog Toka bi rezultirala baš time. U tom slučaju Ukrajina ne bi bila u mogućnosti da otplati kredite koje je unija sada prinuđena da pruži toj državi. Ali pravi razlozi se moraju tražiti u SAD. Bugarska nije ni trepnula na upozorenja koja joj je upućivala Evropska Komisija zbog Južnog Toka. Kada je u junu Sofiju posetila delegacija senatora iz Amerike, sledeći dan je već najavljena obustava započetih radova. Delegaciju je predvodio Džon Mekkejn, isti senator koji je ovih dana Viktora Orbana, premijera Mađarske, nazvao „novofašističkim diktatorom”. Mekkejn je u januaru posetio i Budimpeštu i tamo je razgovarao sa Orbanom. O tom razgovoru se ne zna ništa, ali možemo biti sigurni da nisu bili istog mišljenja. Najvažniji razlog za odustajanje od izgradnje Južnog Toka je obnovljeni hladni rat između SAD i Rusije koji se danas zove geopolitičkom bitkom. Rusija polovinu svojih prihoda ostvaruje od eksploatacije i eksporta gasa i nafte, i zbog toga je veoma osetljiva baš na udar koji joj se nanosi, naime, od leta se cena nafte smanjila u drastičnoj meri, od čak 40 posto. Kome to donosi najveću štetu? Izvoznicima nafte; Rusiji, Iranu i Venecueli. Ni jedna država navedena nije poznata po odličnim odnosima sa SAD. Kome godi ova situacija? SAD, Evropskoj Uniji, Japanu i naravno Kini, ali ne može sve biti idealno… Gubici „Gazproma” i Rusije su ogromni zbog niske cene nafte, a tome se mora dodati i da „Gazprom” zbog uvedenih sankcija ne može dobiti povoljne kredite od zapadnih banaka, mada bi, baš zbog pogoršane situacije, morao započeti ogromnu investiciju za izgradnju gasovoda do Kine. Ova tri faktora rezultiraju teško nadoknadivnim gubitkom, čak i za tako veliku firmu kao što je „Gazprom”. Ruski gigant, zbog svega toga, ne bi nastavio izgradnju Južnog Toka čak ni u slučaju da sutra nekim čudom dobije zeleno svetlo od Evrope. Ne bi nastavio izgradnju jer ne može da je isfinansira”, zaključuje komentator lista „Mađar so”.
