Izvor: Blic, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marlen Ditrih bila gošća „Vojvodine“
- Neko je negde zapisao, a ja pročitao, da je u hotelu „Vojvodina", nekada poznatom kao hotel „Kraljice Marije", između dva rata odsela poznata filmska zvezda Marlen Ditrih. Nažalost, to nisam uspeo da proverim, jer nigde nije ostao zapisan trag te posete - počinje istoričar Bogoljub Savin, kustos Muzeja grada, priču o bogatoj i neobičnoj prošlosti čuvenih novosadskih hotela.
- Siguran sam, međutim, da je u istom hotelu odseo, a 1974. godina i umro čuveni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mađarski pisac i emigrant Lajoš Zilahi. Ako se ne varam, on je tu odseo zbog snimanja filma „Samrtno proleće" - priča Savin.
Hotel „Vojvodina" ubraja se u najdugovečnije u Novom Sadu. Izgrađen je pre više od 150 godina, a počeo da radi pod imenom „Jelisaveta", po čuvenoj habzburškoj princezi, poznatijoj kao Sisi. U dvorištu ovog hotela bilo je izgrađeno čuveno pozorište Dunđerskih. Kada se kralj Aleksandar Karađorđević oženio rumunskom princezom, hotel je preimenovan u „Kraljica Marija", a ime „Vojvodina" dobio je posle Drugog svetskog rata.
Preko puta se šepurio par decenija mlađi, ali ne i manje bitan hotel „Grand Majer". Izgrađen je na mestu čuvene kafane „Zeleni venac" u kojoj su strani novinari pisali prve izveštaje iz razrušenog Novog Sada, nakon bombardovanja 1849. godine. Zgrada hotela, kakva i sada postoji, izgrađena je pola veka kasnije, a jedan od vlasnika bio je i Lazar Dunđerski.
- Ta zgrada je izuzetno važna kao svojevrsni svedok istorije, jer je upravo u velikoj sali tog hotela proglašeno prisajedinjenje Vojvodine Srbiji - podseća Bogoljub Savin.
Još od osnivanja grada, kroz Novi Sad redovno su prolazili karavani trgovaca. Oni su bili prvi podsticaj da se osnivaju najpre hanovi, zatim svratišta i hoteli. Iako od mnogih objekata nije ostalo ništa, u hronikama je zabeleženo da su prvi hanovi nicali na petrovaradinskoj strani, a da je i za vreme habzburške vlasti u centru Novog Sada postojao veliki han za Turke trgovce.
Najstarija zgrada, namenski izgrađena kao hotel, današnji je tržni centar „Siti pasaž". Hotel se zvao „Kod Sunca" i bio vrlo popularan kod gostiju. Međutim, nisu godine proslavile ovu zgradu, već činjenica da su se u prostranoj sali na spratu čitavih 11 godina redovno igrale pozorišne predstave Srpskog narodnog pozorišta, dok se glumačka družina nije preselila u zgradu na Trifkovićevom trgu.
U zgradi današnje stare Pošte nalazio se znameniti hotel „Central" izgrađen krajem 19. veka u stilu klasicizma i neorenesanse. Ispred ovog hotela, na današnjem Trgu mladenaca, a nekada Žitnom trgu, nalazila se prostrana letnja bašta opkoljena zelenilom, gde su se tokom leta priređivane igranke za mlade.
Hotel „Fabri" izgrađen oko 1900. godine, a naziv dobio po vlasniku Peteru Fabriju. Izgradnjom zgrade Vojne komande 1925. godine postao je jedinstveni deo vojnog kompleksa. I danas je u njemu vojna komanda, a master planom predviđeno je da se objekat proda i postane civilni.
Najtužniju sudbinu ipak je imao hotel „Reks", građen od 1931. do 1941. godine po nacrtima arhitekte Đorđa Tabakovića, a danas je poznat kao „Putnik". Nikola Tanurdžić izgradio ga je kao jedinstveni deo svoje palate u centru grada i završio neposredno pred Drugi svetski rat.
- Hotel nije ni počeo da radi punim kapacitetom kad je stigla mađarska vojska i uselila se. Kad su oni izašli, došli su oslobodioci - priča unuk Nikole Tanurdžića, koji nosi isto ime kao i deda.
- Za razliku od Mađara, koji su hotel napustili i ostavili sve kako je bilo, nova vlast je pokupila ceo inventar hotela, a meni je za uspomenu ostala samo šoljica - ističe Tanurdžić.
Kobna čaša za Tanurdžiće
- Na otvaranje palate koju je moj deda izgradio došao je i kralj
Aleksanda. Kralj je sa terase bacio čašu za šampanjac i tako svečano proglasio zgradu otvorenom. Čaša se, međutim, nije slomila i mnogi su to videli kao znak kobne sudbine hotela, ali i moje porodice - priča Nikola Tanurdžić.
Bojkot zbog bilijara
U hotelu „Kraljica Marija" najveća gužva bila je u sali sa stolovima za kartanje i bilijar, za koji se uredno čekalo na red. Međutim, 1937. godine izbio je skandal, kada su ljubitelji bilijara, nezadovoljni cenom od 16 dinara po satu igranja, sproveli bojkot. Sa upravom hotela započeti su pregovori i cena je snižena na 12 dinara i „sklopljen je mir".
