Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jan.2015, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maja Rudinac: Robot kao pomoć u kući
Savremeni čovek najčešće se žali na nedostatak novca i slobodnog vremena. Zaposleni ljudi dugo ostaju na poslu, zatim ih čekaju obaveze kod kuće, a za sebe šta ostane. To je uglavnom vreme koje provedu u krevetu. A šta ako bi neko mogao da obavi sve kućne poslove za nas, ako bi postojao neki kućni robot?
Takva "pametna mašina" bi nam omogućila da ostatak dana možemo da provedemo radeći ono što nas ispunjava i poklonimo više pažnje porodici i prijateljima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />Zvuči futuristički, kao scenario nekog naučno-fantastičnog filma, ali na takvim projektima se već radi i korišćenje veštačke inteligencije kao pomoći u kući biće moguće u bliskoj budućnosti.
Beograđanka Maja Rudinac vodi jedan deo Instituta za robote u Delftu u Holandiji i jedan je od pionira u komercijalizaciji robotike, a želja joj je da pre svega pomogne starijim i nemoćnim ljudima.
Pomoć invalidima, slepima...
Nezamenljivu primenu robotike imali smo prilike da vidimo u novembru kada je robot Fili sa svemirske sonde Rozeta sleteo na kometu 67P/Čurjumov-Gerasimenko i prikupio značajne podatke koji će se godinama analizirati.
Ali, da se spustimo na Zemlju i vidimo od kakve koristi ovi pametni uređaji mogu da budu ljudima. Ove sprave mogle bi da kao personalni asistenti pomažu invalidima, budu vodiči slabovidim i slepim osobama...
"Moj otac je predavao u medicinskoj školi slabovidim đacima i učio ih kako mogu da primene tehniku i još tada sam videla koliko ti uređaji mogu da pomognu ljudima sa disabilitetima. Imala sam jedan projekat za pomoć gluvim ljudima, kako da robot kamerom prepozna šta ljudi pričaju, čita sa usana i to malim titlom napiše da bi mogli da vide šta drugi pričaju... Tehnologija može da pomogne i slepim ljudima jer bi kamera mogla da se ugradi u rožnjaču, a od nje bi se signali transmitovali direktno u mozak i oni bi tako mogli da vide", objašnjava Maja.
"Ja pravim servisne robote koji bi trebalo da pomognu ljudima u kući. Ono što mi razvijamo bio bi robot koji može u svemu da vam pomogne – da čisti kuću, da podigne stvari sa poda i tako pomogne starijim ljudima koji bi uz njegovu pomoć mogli bolje da hodaju, da im donese ili spremi doručak, podseti ih ukoliko nešto zaborave... Oni mogu da detektuju ako se nešto loše desi u kući, automatski alarmiraju hitnu službu ili prijatelje. Sada, na primer, u kući imamo mašinu za pranje veša, sudova i ostalo, ovo je u suštini samo mašina koja je na točkovima i koja može da izvrši mnogo više stvari", objašnjava Maja.
Robot kuvar
Pre dve godine ona je doktorirala, a u Holandiji doktor ima pravo da na odbranu doktorata povede dvoje ljudi kojima je u slučaju da on ne može da odgovori dozvoljeno da odgovore umesto njega. Maja je dovela robota, tako da je to bila prva odbrana u Holandiji, a verovatno i u svetu, na kojoj je robot mogao da odgovara umesto čoveka.
Roboti koje ona pravi i oni koji se trenutno rade u svetu mogu lepo da "navigiraju", izbegavaju prepreke, da se šetaju iz jednog dela stana u drugi, uspešno podižu razne objekte... Maja je napravila algoritme pomoću kojih robot može da detektuje gde su nepoznati objekti, da ih podignu i predaju ljudima i sve to uz naredbe glasom: "Imam trenutno dva robota – Robija i Leu. Kada kažem: "Robi idi u kuhinju i nađi gde je baka, pitaj je šta hoće da pije", on može da iz dnevnog boravka ode u kuhinju, da detektuje osobu, prepozna da je to baka, da je pita šta želi i izvrši njenu naredbu."
Ova mlada Beograđanka koja svoje znanje već sedam godina unapređuje u holandskom Delftu radila je mnogo eksperimenata u staračkim domovima i izmislila je uređaj koji može da detektuje ako se nešto loše desi u domaćinstvu, da li je neka osoba pala, imala epileptični napad...
Zasad su malo preciznije manipulacije, kao na primer otvaranje flaše, frižidera, ili kuvanje, teške za "misleće mašine". Ali, nisu nemoguće: "Eksperimentisali smo sa kuvanjem i robot je uspeo da skuva supu, ja sam je čak i probala, ali nije još na visokom nivou i treba još malo da se usavrši".
Ako je ovo već sada moguće, realno je da će za nekoliko godina roboti da nam čiste, kuvaju, peru, a prema proceni Maje Rudinac, za 10 do 15 godina mogli bismo da imamo te opšte kućne pomoćnike – robote koji bi mogli da rade više stvari, a uz to bi mogli da budu pristupačni.
Ali, šta je tu problem ako robot već usisava, dodaje stvari ili kuva?
Trenutno najveći problem je kako naučiti robota na novu sredinu. To je deo Majinog istraživanja – kako robot može da primeni znanje koje ima na drugom mestu. On zna gde se nalaze šerpe i lonci u jednom domaćinstvu, ali treba da se snađe i u nekoj drugoj sredini i treba tu informaciju da upotrebi da bi mogao da se snađe.
"To je težak problem, a osim toga i kako može da uči od ljudi, da zna koje su preference novog korisnika, šta želi taj novi korisnik, da li želi da ujutro popije kafu ili posle toga voli da gleda televiziju. Kako on može automatski da nauči ljudske navike i na taj način da izlazi korisniku u susret. Onda bi korisnici na neki način morali da kažu te navike robotu, da mu objasne šta žele", razlaže Maja problem na čijem rešenju radi.
Problematična cena
Još jedan problem u masovnijoj, kućnoj upotrebi robota trenutno je njihova cena. To je možda i razlog što do sada nema nijednog komercijalnog robota koji bi pomagao u domaćinstvu.
Na primer Asimo, japanski robot, prilično je kompleksan, može da hoda, pleše sa čovekom, rukuje se, ali to je robot napravljen u svrhu istraživanja i košta oko dva miliona evra, zatim PR2, proizvod američke kompanije Wilow garage, takođe jako složen istraživački robot sa mnoštvom kamera koji može da otvori vrata, spremi sendvič..., cenjen je na oko pola miliona evra. Istraživački roboti su, objašnjava Maja, suviše kompleksni, imaju 56 i više stepena slobode (različitih mogućnosti pokreta), a ljudska ruka, na primer, ima četiri stepena slobode.
"Mi se trudimo da napravimo vrlo pristupačne robote. Za vreme mog doktorata osnovala sam tim koji je počeo da pravi servisne robote na univerzitetu u Delftu. Ja sam rekla da pokušamo da napravimo što jednostavnije, a da onda probamo sa tim jednostavnim robotom da izvršimo koliko možemo raznih akcija u kući. Robi ima šest stepena slobode, Lea devet i razlika je što Lea ima ruku, a Robi malu ruku i može da se sagne da podigne nešto sa poda, može da prati čoveka, da se šeta kroz domaćinstvo, donese stvari starijim ljudima, da ih podseća, glasno komunicira. Imam dve kompanije, jedna se zove Robot care systems i baš sada pravimo prototip za pomoć starijim ljudima", kaže Maja.
Za sve je "kriv" san
Maja je planirala da svoju karijeru razvija u drugom pravcu i studira jezike. Od svoje 15. godine bila je bila aktivna u jugoslovensko-britanskom društvu.
"Organizovali smo razne akcije za humanitarnu pomoć u kući britanskog ambasadora, pa sam mislila da bi bilo baš lepo da studiram jezike – azijske ili možda engleski. Međutim, uvek sam volela matematiku i, kako sam počela da spremam prijemni za Filološki fakultet, zaspala sam i sanjala kako pravim robote. Kada sam se probudila bila sam ubeđena da treba da studiram elektrotehniku. Kupila sam zbirke za pripremanje ispita i počela da spremam prijemni. Svi moji prijatelji i porodica bili su šokirani, ali ja nisam zbog toga zažalila", seća se Maja.
Na ETF-u je završila telekomunikacije, još za vreme studija je radila u grupi za telemedicinu kod profesora Branimira Reljina i Irine Reljin.
"I pošto sam ja kod njih provela četiri godine – dve godine radeći posle studija i dve dok sam studirala – to me je nekako baš inspirisalo da zavolim istraživanje i zato sam kasnije otišla u Holandiju i nastavila s tim. Da nije bilo njih nikada ne bih završila ovde gde sam sada".
Pomalo je i zastrašujuće kada govorimo o mašini koja treba da nauči navike ljudi. Kako mašina da bude tako pametna? To je tematika koja je okupirala brojne autore naučne fantastike, a neki od njih su tako slikali svoje vizije negativnih utopija u kojima ljudima upravljaju mašine posle razarajućeg rata u kojem su odnele pobedu nad čovečanstvom. Preduzetnik i futurolog Rej Kurcvajl, stručnjak za veštačku inteligenciju u kompaniji Google, predviđa da će do 2029. računari biti pametniji od ljudi i da će u narednih 15 godina postajati sve inteligentniji. "Moći će da razumeju šta govorimo, uče iz iskustva, šale se, pričaju priče, pa čak i flertuju", kaže ovaj stručnjak.
Može li sve to da krene u negativnom pravcu?
"Stalno nas novinari to pitaju, ali daleko je od toga. Sva veštačka inteligencija koja postoji i način na koji se ona razvija u službi je ljudi. Ona je vrlo minijaturna i daleko od toga da je to mašina koja ima svest i koja može da izvrši zadatke koje ona sama želi. To je samo malo inteligentnije od veš mašine koju imamo. Za veš mašinu vi morate da uključite program koji želite. Ista stvar je sa robotima. U nekoj daljoj budućnosti roboti će imati veći stepen inteligencije, ali ja ne verujem u ideju singulariteta, kako zastupnici te teorije nazivaju tačku nakon koje će veštačka inteligencija postati pametnija od ljudi", smatra Maja Rudinac.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
