Izvor: Kurir, 19.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MUKE PO TRANZICIJI
U Subotici do sada privatizovano 60 preduzeća, dok 18 čeka aukcijsku prodaju. Najveći problem u ovom procesu predstavljali "sumnjivi kupci"
SUBOTICA - Privatizacija u Subotici, prema zakonu, trebalo je da se okonča 8. marta 2007. godine, ali rok je pomeren za 31. decembar 2007. godine. Međutim, taj proces još nije okončan. U Subotici je prodato odnosno privatizovano 60 preduzeća, dok 18 čeka da se nađe na aukcijskoj prodaji. Čuveni "29. novembar" i "Javna skladišta" >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << prodati su 4. aprila.
- I pored izmene zakona, koja je za neka preduzeća došla kasno, u proteklih šest godina proces sprovođenja privatizacije pokazao je sve negativne i bolne posledice koje tranzicija nosi, ali i one koje su su se, uz stvarno funkcionisanje socijalnog dijaloga i boljom zakonskom regulativom, mogli izbeći ili barem ublažiti - kaže Ištvan Huđi, potpredsednik subotičkog ogranka Saveza samostalnih sindikata Srbije. On smatra da su najveći problem privatizacije u Srbiji, pa i u Subotici, takozvani sumnjivi kupci.
- Kao kupci pojavljivala su se lica koja u stvari nisu pravi i ozbiljni investitori. Ili nemaju privrednog iskustva, ne poznaju delatnost preduzeća, nemaju viziju razvoja, ili su investiciono nesposobni. Primaran motiv ovih kupaca bio je imovina preduzeća, a ne investicije, kontinuitet poslovanja, razvoj preduzeća i zapošljavanje radnika - dodaje Huđi.
Prodaja Subotičkih novina najbolje ilustruje reči potpredsednika subotičkog ogranka Saveza samostalnih sindikata Srbije. Ono je prošlo sve faze. Prvo su bile prodate, potom je privatizacija poništena, pa je Subotičke novine preuzeo Akcijski fond, da bi potom bile prodate uspešno. Tridesetak zaposlenih tada je napustilo ovu firmu.
- Problem je što je Subotičke novine kupio čovek koji nije iz te delatnosti, a pravi motiv mu je bila zgrada ovog preduzeća u centru Subotice. Pola godine je "folirao" i državu, i zaposlene, i sindikat. Ipak, uspeli smo u nameri da oborimo ovu privatizaciju - objašnjava Huđi. On dodaje da je postojala rupa u zakonu odnosno da "nakon što se raskine ugovor o kupoprodaji preduzeća i ono pređe u Akcijski fond, ne postoji mehanizam uvođenja zastupnika kapitala", pa je to moralo da se uradi silom.
"Livnica" u Subotici takođe je prošla neobičan put. Kupac Nedeljko Kokiljević nije ispoštovao kupoprodajni ugovor, "Livnica" je otišla u stečaj, da bi došla u stanje koje nije pravno regulisano, a koje pravnici fakultativno zovu zastoj u stečaju. U tom pravnom vakuumu mogle su da se dese dve stvari - da se "vrati u početno stanje" ukoliko kupac ispoštuje ugovore, ili da se nastavi stečaj, što se i dogodilo. Nastao je konačno, bankrot, i sada "Livnica" ide na doboš, odnosno na novu prodaju, a da prvi kupoprodajni ugovor sa Nedeljkom Kokiljevićem nije raskinut.[ antrfile ]
NEUSPEŠNIH PRIMERA MNOGO
Među neuspešnim privatizacijama je i privatizacija subotičke firme za izradu mernih instrumenata "Vagar". Nekada je bila veoma uspešna, a nakon privatizacije 2003. godine krenula je u poslovni sunovrat. Desetak zaposlenih, koliko ih je još ostalo u ovom preduzeću, s neizvesnošću čeka šta će doneti naredni meseci.
Subotička hemijska industrija "Slavica parafarm", koja se bavila proizvodnjom sapuna, šampona i kozmetike, primer je kako od uspešna firma nakon privatizacije postaje loša i neuspešna. Isti slučaj je i sa "Autoopremom", firmom za održavanje i popravku motornih vozila, koja je privatizovana među prvima, a sada je sa 85 radnika spala na svega pet radnika.
