Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Feb.2018, 13:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF: Srpska ekonomija prevazišla sva očekivanja

Sebastijan Sosa iz Kancelarije MMF-a ističe da su rezultati ekonomskog programa Srbije, koje je podržao MMF, prevazišli sva očekivanja kada je reč o smanjenju makroekonomske neravnoteže i ubrzanja ekonomskog rasta.

U MMF-u kažu za RTS da je Srbija danas na mnogo čvršćim osnovama nego pre tri godine - makroekonomska situacija je stabilna, privreda raste, a stopa inflacije je niska i stabilna.

"Dostignuća su impresivna imajući u vidu tešku situaciju u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je Srbija bila početkom 2015. godine. Veliki fiskalni deficit se pretvorio u višak od 1,2 odsto BDP-a u 2017. godini, a javni dug je na stabilnoj silaznoj putanji. U okviru programa, vlasti su sprovodile sveobuhvatni i ambiciozni plan strukturnih reformi", naveo je Sosa.

I dok se u nekim oblastima dobro napredovalo, u drugima je, ukazuje on, bilo odlaganja.

"Srpska ekonomija ostaje preopterećena velikim i neefikasnim javnim sektorom", naveo je Sosa.

Danas je uspešno okončan trogodišnji stend-baj aranžman, koji je Međunarodni monetarni fond odobrio Srbiji 23. februara 2015. godine, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,2 milijarde evra).

Samo prvi korak, reforme treba produbiti

Tim povodom, u izveštaju MMF-a se navodi kako je Srbija izuzetno uspešno sprovela trogodišnji aranžman vredan 1,32 milijarde dolara, nadmašivši mnoge od svojih makroekonomskih ciljeva.

"Program je završen znatno uspešnije od očekivanja, nadmašivši mnoge od makroekonomskih ciljeva. Srbija je uspela da se izvuče iz rupe", izjavio je šef misije MMF-a za Srbiju DŽejms Ruf.

Posle višegodišnje stagnacije u periodu posle globalne finansijske krize, Srbija, prema rečima Rufa, ponovo beleži rast uz povećanje investicija i zapošljavanja.

"Puno toga je započeto na transformaciji zemlje u zrelu tržišnu ekonomiju, ali te reforme treba produbiti po završetku programa, kako bi Srbija dostigla svoj maksimalni potencijal", poručio je Ruf.

Međutim, pozitivan završetak programa je, kako poručuju iz MMF-a, samo prvi korak u izgradnji snažne i dinamične ekonomije, koja će biti u stanju da se nadmeće na globalnom nivou, navodi se u izveštaju.

Posle trogodišnjih napora preduzetih u sklopu programa sa MMF-om, srpska ekonomija je doživela preokret, a 2017. godine je budžet bio u suficitu, u odnosu na 2014. godinu kada je Srbija imala najveći deficit u Evropi.

Ekonomsko poverenje je poboljšano i povećana su ulaganja domaćih i stranih investitora. Nezaposlenost je blizu istorijskog minimuma i beleži pad, banke su solidne, dok je nivo "problematičnih" kredita trenutno ispod pretkriznog nivoa, ocenjuje MMF.

Važno da se izbegne egzodus kvalifikovanih srpskih radnika

Od ključnog značaja je, međutim, da se napredak nastavi, poručuje MMF, i da Vlada Srbije koncentriše svoje napore na podršku zemlji kako bi se po ekonomskoj snazi približila zapadnoevropskim zemljama.

"Za dostizanje tog cilja je važno da se izbegne egzodus kvalifikovanih srpskih radnika u potrazi za boljim životom", preporuke su MMF-a.

Među predlozima MMF-a Srbiji je da ojača sopstvene institucije kako bi podržala rast vođen privatnim sektorom, kao i da modernizuje poresku administraciju i javne usluge, pre svega školstvo i zdravstvo.

"Razvoj finansijskog tržišta mora da prati šira upotreba dinara umesto evra", preporuka je MMF-a, kao i da se radi na smanjenju sive ekonomije i reformi državnih preduzeća.

Srbija je, kako se ocenjuje, restrukturirala svoju neefikasnu železničku kompaniju, uvela bolju naplatu duga u glavnim preduzećima za električnu energiju i gas i uspešno privatizovala Smederevsku železaru i mnoga druga preduzeća u državnom vlasništvu.

"Sektori kojima su najviše potrebne reforme su rudarski i petrohemijski kompleks: kompanije kao što su rudnik uglja Resavica, bakarni kompleks RTB Bor i petrohemijski proizvođači - Petrohemija, MSK i Azotara", navodi MMF, i ukazuje da je potrebna reforma ili privatizacija i nekoliko finansijskih institucija, poput Poštanske štedionice, Komercijalne banke i Dunav osiguranja.

Za bolje poslovno okruženje neophodno je, prema oceni MMF-a, pored poreske i regulatorne reforme, jačanje pravosudnog sistema, ali i bolja putna, telekomunikaciona i energetska mreža, što će približiti Srbiju evropskom standardu.

Međunarodni kreditor podseća da je u 2014. ekonomija srpska ekonomija bila u ozbiljnim problemima, a da je posle globalne finansijske krize iz 2008. privreda stagnirala, dok su slabe javne institucije, smanjenje prihoda od poreza i prekomerna potrošnja državnih i javnih preduzeća, rezultirali ubrzanim rastom javnog duga.

Trogodišnji aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om dogovoren je krajem 2014.

NBS: Uspešno okončan stendbaj aranžman sa MMF-om

Trogodišnji stendbaj aranžman koji je Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio Srbiji 23. februara 2015. godine, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1,2 milijarde evra), danas je uspešno okončan, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa ostvareni su ciljevi u pogledu postizanja makroekonomske ravnoteže, pre svega uspostavljanjem održivosti javnih finansija, unapređenjem otpornosti finansijskog sektora i jačanjem konkurentnosti i privrednog rasta, navodi se u saopštenju NBS.

Ostvareni rezultati ekonomskog programa su u velikoj meri, kako poručuju iz NBS, prevazišli očekivanja, pri čemu je ekonomska aktivnost beležila kontinuirani rast, dok je realni bruto domaćeg proizvoda veći u odnosu na period pre izbijanja svetske ekonomske krize, usled rasta investicija, izvoza i zaposlenosti.

Sprovedena je odlučna fiskalna konsolidacija sa rezultatima značajno boljim od očekivanih, usled čvrste kontrole tekućih rashoda i dobre naplate prihoda, dodaje se u saopštenju.

Deficit opšte države je u roku od tri godine prerastao u suficit, čime je obezbeđena stabilna fiskalna pozicija i stvoren osnov za makroekonomsku stabilnost, a ostvaren je i značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, čime je ojačan potencijal rasta srpske privrede, uz otvaranje novih radnih mesta i smanjenje fiskalnih rizika.

Saradnja sa MMF-ovom na ovom aranžmanu dovela je i do povećanja obima stranih direktnih investicija i poboljšanja kreditnog rejtinga zemlje, saopšteno je iz NBS.

Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači, bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje.

Tokom trajanja stendbaj aranžmana, obavljeno je osam razmatranja rezultata u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa o kojima je Odbor izvršnih direktora MMF-a dao pozitivne ocene, a sredstva koja su bila na raspolaganju, nisu korišćena.

NBS je, tokom trajanja aranžmana, vodila opreznu relaksirajuću monetarnu politiku u režimu ciljanja inflacije, osluškujući pritom signale iz međunarodnog okruženja i sa domaćeg tržišta.

Postignuta je niska i stabilna inflacija i stabilnost finansijskog sistema, obezbeđena je i relativna stabilnost deviznog kursa što je uticalo na značajan rast poverenja na domaćem tržištu. Smanjene su kamatne stope na dinarsko zaduživanje što je uticalo na rast kreditne aktivnosti i investicija.

Reforme finansijskog sektora povećale su otpornost banaka i dovele ih u mnogo bolju poziciju da podrže realni sektor, dok su mere za smanjenje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima dale odlične rezultate, tako da je iznos problematičnih kredita više nego prepolovljen u odnosu na nivo iz 2015. godine.

Reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu su u toku, a NBS počela je sa primenom Bazel III standarda bankarske supervizije, čime je dodatno ojačana kontrolna funkcija centralne banke, u skladu sa standardima Evropskog sistema centralnih banaka.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: MMF: Rezultati Srbije nadmašili ciljeve iz aranžmana