Izvor: Blic, 30.Mar.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lokalne medije ugrožava besparica
Lokalni i regionalni mediji u Vojvodini, pogotovo štampani, skoro da su na izdisaju i sve je očiglednije da ne mogu opstati bez pomoći opština. Zbog toga je u programima i na stupcima novina sve teže pronaći kritički intoniran tekst u odnosu na lokalnu vlast, javna preduzeća ili ustanove. Novinarima koji dobiju crkavicu umesto plate teško je da neguju istraživačko i analitičko novinarstvo u svojim mestima gde su svi rođaci, kumovi ili prijatelji.
U subotičkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << medijima, bilo da su u rukama privatnih vlasnika ili gradske vlasti, zaposleni kažu da se „snalaze kako znaju i umeju, ali na pitanje dokle će tako moći nemaju odgovor. Grad upravo potresa afera sa gašenjem „Super TV" u vlasništvu „Vinarije Čoka"
zbog neplaćenog duga za korišćenje frekvencije RRA. Većina zaposlenih će na ulicu, a program će biti emitovan iz Beograda.
Jožef Pinter, vlasnik i direktor RTV „Yu eco", kaže da su mediji generalno nezadovoljni, jer ostaju i opstaju samo medijske kuće koje su na budžetu.
- Snalazimo se kako znamo i umemo, ali je sve teže. Na radiju i na televiziji imamo preko 40 zaposlenih, a zarade su od 20 do 35 hiljada dinara - kaže Pinter.
Radio Subotica, u čije tri redakcije na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku radi 50 zaposlenih, od gradske vlasti, prema rečima Slavice Daković, urednice, zavisi toliko što „osnivač bira rukovodstvo".
„Subotičke novine", koje imaju tradiciju dugu više od jednog veka privatizovane su u drugom pokušaju, a trenutno zapošljavaju 17 radnika koji primaju lične dohotke deset odsto manje od republičkog proseka.
- Šanse imaju samo „dvorski" mediji na budžetu i čiji su vlasnici u milosti političkih lidera. Kuće koje pristaju na poziciju dobermana dobijaju porciju, dok ostali samo sanjaju o novinarskoj nezavisnosti, imaju slobodu, ali nemaju radni i životni konfor - kaže Ljubiša Stepanović, glavni i odgovorni urednik „Subotičkih novina".
U Zrenjaninu od štampanih medija izlazi samo nedeljni list „Zrenjanin". Štampa se 12.500, a prodaje 10.500 primeraka. Prema rečima direktora Dalibora Bubnjevića, u odnosu na privatizaciju, septembra 2007. godine, prodaja je povećana za 15 odsto i pored krize. „Zrenjanin" više nije lokalni već regionalni medij pošto se 25 odsto tiraža prodaje u susednim opštinama Sečanj, Žitište, Nova Crnja i Novi Bečej.
- Trenutno imamo 28 uposlenih, a prosečna plata je 37.000 dinara. Angažovano je još petnaestak honorarnih saradnika - kaže Bubnjević ne krijući da lokalni funkcioneri nastoje da ucenama ostvare pritisak na list ali i da se „tome vešto odupiru"
Mile Beslać, vlasnik TV „Santos" i istoimenog radija kaže da na pojedinim frekvencijama program i dalje emituju kuće koje nisu dobile dozvole za rad.
- Nekako ćemo preživeti, mada će se mnogi pre ugasiti, nego što stigne ikakva pomoć države. Deo pretplate za javni servis treba izdvojiti i regionalnim i lokalnim medijima - kaže vlasnik „Santosa" gde radi oko pedesetak ljudi sa zaradama između 20.000 i 35.000 dinara.
Radio Zrenjanin je izuzet iz privatizacije jer emituje programe na jezimima manjina, a slušanost je povećana šest puta. Oko 70 odsto novca za plate zaposlenih (prosek 31.000) stiže iz budžeta grada.
U budžetu Sombora za informisanje na jezicima manjina predviđeno je 1,9 miliona, a za troškove skupštinskog prenosa 1,5 miliona dinara i to je sve na šta od lokalne uprave mogu računati Radio Sombor, nedeljnik „Somborske novine", Televizija „Spektar" i Radio „Fortuna", kao i kablovske televizije „Kanal 54" i TV „Sreće". Izuzetak je nedeljnik na madjarskom jeziku „Dunataj" koji će ove godine iz budžeta dobiti tri miliona dinara.
Novinari „Somborskih" jedini imaju iole pristojne zarade u negde oko republičkog proseka.
Svi ostali mediji treba da žive od marketinga i ponekog konkursa koji raspisuje Pokrajina i Ministarstvo kulture. Zorica Bakić, glavna i odgovorna urednica TV „Spektra" kaže da je od novembra prošle godine situacija jako teška i da teško uspevaju da naplate svoja potraživanja
Zaposleni u Radio Somboru ove godine nisu primili nijednu zaradu.
Mediji u Kikindi, sem Radio Kikinde, ostaće bez podrške lokalne samouprave, jer opština neće izdvajiti novac za novine, televizije i radio stanice. Predsednica opštine Jagoda Tolicki poništila je konkurs za dodelu novca jer „ u ovom trenutku nema dovoljno sredstava ni za ono što je opština obavezna da finansira".
- Preživeli smo i gore trenutke pa ćemo, svakako, i ovaj. Prethodne četiri godine, dok je predsednik opštine bio Branislav Blažić, nismo dobili ni dinara. Sada smo se odrekli novca, jer je nekorektna i zlonamerna priča o odnosu „VK" i lokalne samouprave - kaže Zoran Milešević iz Televizije „VK" i podseća da su radikali dok su bili na vlasti izdašno podržavali Televiziju „Rubin" i ćirilične „Kikindske novine".
Sremska Mitrovica je gašenjem jedine televizijske stanice ‚'MTV'' prošle godine ostala bez lokalne televizije. U gradu izlaze dva regionalna nedeljnika ‚'Sremske novine'' i ‚'M novine'', oba u privatnom vlasništvu. Naredbom RRA ugašeno je pet privatnih radio-stanica, dok na lokalnoj frekvenciji program emituje samo radio ‚'Ozon''.
- Država nije vodila računa kome prodaje lokalne medije, pa nije ni čudo kakav je njihov program kada su im vlasnici berberi, šoferi i sumnjivi biznismeni. Plate su od 15.000 do 25.000 dinara, a pošto su im glavni izvori finansiranja u lokalnoj upravi ne čudi visok stepen cenzure i nedostatak objektivnog informisanja, kaže novinar Jelenko Slatinac, predsednik Aktiva novinara Srema.
Za razliku od Stare Pazove koja ima dva privatna lista koja izlaze mesečno, Inđija nema lokalne novine. Za informisanje je zadužena Radio televizija Inđija čiji je osnivač opština.
- Prosečna zarada u 2008. godini bila je 30.000 dinara, kaže Cvetko Tadić, direktor RTI.
U potiskim opštinama Ada, Kanjiža, Čoka, Novi Kneževac postoje kablovske televizijske mreže koje po pravilu imaju i lokalne info kanale, kriza najviše pogađa štampane medije koji izlaze petaestodnevno ili mesečno.
- Ulažemo ogromne napore na povećanju slušanost da bi pridobili oglašivače jer bez toga mogli bismo da zatvorimo Radio i TV BAP - kaže direktor Peđa Vuletić.
- „Nedeljne novine" izlaze 45 godina i za to vreme smo uspeli da naviknemo političare da se mogu čuti i oni koji nisu na vlasti i to je prihvaćeno, nemamo nekih problema - kaže Svetozar Tomić, direktor te kuće.
Lokalna uprava u Vršcu za lokalne i regionalne medije izdvojila je 17 miliona dinara
- U vreme ekonomske krize prvo na udar dođu mediji, a mi smo želeli da pomognemo, izjaivo je zamenik predsednika opštine Mirko Dobrosavljević.
ANKETA: Da li pratite izveštavanje lokalnih medija?
Petar Petrović iz Inđije
Zadovoljan sam zato što se ne bave nekom velikom politikom već običnim pitanjima od značaja za život građana.
Dragan Pejović iz Inđije
Nisam baš u potpunosti zadovoljan programom RTI. Zabavni program je jednoličan i stereotipan, nema inovacija.
Stevan Mirčeta iz Sremske Mitrovice
Sramota je da Mitrovica sa statusom grada nema nijednu televizijsku stanicu! Informacije dobijam preko Interneta.
Goran Marković iz Sremske Mitrovice
Zbog nezainteresovanosti i nedostatka vremena ne pratim ni lokalnu, niti bilo koju drugu štampu.
Mirko Dolenac iz Subotice
Nisam zadovoljan, ali mislim da je Radio Subotica najbolja medijska kuća u gradu. Nedostaju dobre nedelje novine.
Nemanja Šećerov iz Subotice
Radijske kuće bi mogle da osmisle zanimljiviju programsku šemu sa većim izborom dobre muzike.
Dušan Kolundžija iz Sombora
Od lokalnih medija pratim Radio Sombor i TV „Spektar" i mislim da oni daju neku realnu sliku dešavanja u našem gradu.
Radmila Vujković iz Sombora
Pratim Radio Sombor, a „Somborske novine" bi trebalo više da se bave temama iz života i u ovom gradu.
Ugašen „Glas komune"
U Apatinu će od danas i zvanično prestati da postoji Informativni centar „Glas komune" koji je štampao list i uređivao Radio Apatin. Lokalno informisanje preuzimaju privatni mediji čiji će se programi delom finansirati iz budžeta.
TV Bačka bez telefona
Novinari vrbaske TV Bačka i Radio Vrbasa ne mogu da telefoniraju, jer su fiksni telefoni u redakciji isključeni zbog neplaćenih računa, dok je jedini telefon koji je ostao u funkciji direktna linija direktorke preduzeća. U opštini, iz čijeg se budžeta izdvajaju sredstva za troškove Centra za informisanje, u okviru kojeg rade ova dva medija, nisu obavešteni o slučaju.
Štrajk zbog plata
Zaposleni u „Kikindskim novinama" u novembru su štrajkovali tražeći zaostale četiri plate. Međutim, situacija se do danas nije popravila, jer još nisu dobili zaradu za oktobar prošle godine. U Televiziji „Rubin" plate su bile pristojne dok je ova televizija bila „medijska beba" radikalske vlasti. Sada su na minimalcu. U „Kikindskim" zarade su bile izvesnije donedavno dok je redakcija bila u sastavu novosadskog „Dnevnika". U Radio Kikindi plate su redovne.
