Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Jun.2015, 20:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Ratna odšteta

Moj dalji rođak po majci, a koga nisam ni upoznao, nadmašio je sve druge Farkaždince, a verovatno i robove iz celog zrenjaninskog sreza: podvoz za oslobođene zatočenike Trećeg rajha nije bio baš organizovan, pre bi se reklo da je bio kombinovan: malo vozom, malo kamionom, ako te kakva vojna jedinica primi pod ciradu - sve ostalo pešice, nogu pred nogu... E, među oslobođenim logorašima koji su krenuli svak na svoju stranu (kao putevi na raskrsnici kod Gogolja: razmile se poput rakova puštenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << iz alaskog džaka), bio je Milan Širaj, kovač: jednog se lepog dana pojavio u rodnom selu noseći u naručju nakovanj veći od svih koji je ovo militarsko seoce ikad videlo: iz kakve li je zapuštene nemačke kovačnice nakovanj rekviriran, je li Milan na njemu već radio, pošto su mnogi bili raspoređeni da pomažu po domaćinstvima bez domaćina? Usput ga je slučajno ugledao te ga je shodno Lenjinovom pokliču „fabrike radnicima“ zgrabio? Ili mu je gazdarica na rastanku rekla: zašto ne bi uzeo nakovanj za uspomenu i dugo sećanje?

Do mene je ovaj istorijski fakt dospeo u vidu anegdote, i zaista nema ručnog prtljaga koji bi bio teži i nezgodniji, ali ja sam rođaku držao stranu: nakovanj je bio veći, bolje izliven nego njegov stari nakovanj: uh, jedva čekam da ga oprobam čekićem, tri četrvtine po nakovnju, pa cela nota po ravniku, potkovici... Nisu to novci, rajhsmarke, kune, Nedićevi dinari, danas važi, sutra ne...

Kovači su imali svi kovačka imena: Giga, Šebara, Olujina, Širaj... Kao da su sa spiska koji spahije daju Čičikovu.

Da. Ako je već trebalo da nekoga poslušam, više sam voleo da idem kod Gige, da kupim kolomast zvanu kenjadža, ili da odnesem ravnik, nego da idem u dućan. Za odlazak kod kovača prošao sam obuku: ravnik se nosi u junačkoj desnici, širi i tuplji deo je naravno dole, a ruka je priljubiljena uz nogu (kao što će docnije biti u JNA: mirno!) i mlataranje njome u hodu nepoželjno je. Postojalo je i jednodelno pomagalo, čelična žica debljine prsta, savijena na oba kraja koji se uvijaju u dve kuke i prolaze tačno kroz rupe na ravniku koji onda zadobije oblik ženske tašne: na toj zovimo je ručki mogao si da nosiš i dva ravnika, što je odlasku kod kovača davalo izvesnu eleganciju: Luj Viton u hevi-metal izdanju.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.20.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...