Izvor: Blic, 27.Maj.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav rođena uz tango
ODŽACI - Eržebet i Božidar Petrović u braku su od 1972. godine, a iz velike ljubavi izrodili su četvoro dece i sada uživaju u njihovoj pažnji i dečjem šarmu šestoro unučadi. Boža, Srbin iz Odžaka, kaže da je jednog dana „otišao čak u Bezdan na ples", da pronađe Erže-bet. Kako kaže, „bilo im je pisano", Eržika se nije dvoumila, a ljubav se rodila uz jedan tango.
- Zapazila sam ga pre nego što mi je prišao da me pozove na ples - kaže Eržika, a Boža >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dodaje da je i on video nju i da je samo čekao da krene muzika. Ona je imala sedamnaest i po, a on 20 godina.
- Prve reči koje sam od njega čula bile su na ulasku u salu, gde smo bila na metar jedno od drugog. Rekao mi je „Dobar dan, seko". Kad je orkestar zasvirao, pogledao je prema meni i dobila sam temperaturu istog časa, bila sam zbunjena jer je on išao prema meni, odmah sam znala šta će biti. Svirao je lokalni rok sastav pesmu grupe „Pro arte" „Bili smo deca mi". Čobi je bio jako popularan - kaže Eržebet.
Božidar dodaje da je sa društvom išao na igranke u okolna mesta, ali da je stizao i dalje.
- Sedneš na šinobus i ideš u život. Bilo nas je u Crvenki, Palanci, Baču, Prigrevici, Sonti, gde nismo stigli - nastavlja Božidar, koga u Odžacima bolje znaju po nadimku Bide. On kaže da mu je poznanstvo sa Erikom dokazalo da „ima sudbine".
- Uz Čobija sam rekao „Bide, ova devojka je tvoja", i bila je - kaže Božidar. Eržika priča da ju je Božidar zainteresovao malom „prevarom".
- Odmah me je pitao da li znam da je on filmski režiser. Prihvatila sam zezanje. Da, rekla sam mu. A stvarno je bio jedan Božidar Petrović, režiser nekih serija na TV. Božidar je došao i drugi dan i još četiri dana uzastopno šetali smo pored Dunava, išli u poslastičarnicu. Onda je on rekao da je sad red da ja dođem u Odžake kod njega - kaže Eržika. Eržebet kaže da nije mogla da ne dođe. Noćila je u staroj kući Petrovića u Karađorđevoj ulici.
-Ujutru me majka pitala „Bide, noći li ona u našu kuću". Rekao sam joj „Noći, majko", a majka mi je odgovorila „E, bogami, sinko, ona će ostane pod naš krov zauvek" - priča Božidar. On dodaje da je jedva dočekao majčine reči, jer je želeo da se ženi. Niko ga nije pitao ko je mlada, koje je vere ni nacije. Bila je visoka i vitka i sa jakim mađarskim akcentom.
- On je bio lep, plav, znao je da se šali, bio je duhovit. Želela sam da mu budem saputnica i nisam se prevarila. Imali smo lep život, sad je malo teško, ostali smo bez posla oboje u nevreme, ali znamo da radimo pa se nađu neki poslovi povremeno - priča vedro mladolika baka Eržebet.
Nikada nisu pitali za veru i naciju
I Eržebet i Božidar kažu da nikada nisu postavljali pitanje vere i nacije.
- Sve se podrazumevalo, dogovorili smo se da svako bude ono što jeste. Slavimo sve praznike i našu slavu svetog Jovana. Odgojili smo četvoro dece, napravili smo veliku kući i stan za baku od 50 kvadrata, imamo unučad, srećni smo i zaljubljeni još uvek - objašnjavaju tajnu bračne sloge Eržebet i Božidar i dodaju da bi sve ponovili kad bi moglo.
