Izvor: Blic, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav duga sedam decenija
SREMSKA MITROVICA - Ni sve strahote Drugog svetskog rata, stradanja u logoru Sajmište i prinudni rad u Berlinu nisu mogli da naruše ljubav između Milene (87) i Lazara (93) Vukašinovića. Pripremajući se za proslavu 70. godišnjice braka, poznati mitrovački par neguje harmoniju svakodnevnog života uz jutarnju kafu, zajedničke šetnje gradom, oslovljavajući se sa „druškane".
- Oboje smo rodom iz Jarka, gde je Laza radio kao činovnik u opštini. Upoznali smo se na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << klupi ispred moje kuće gde sam čitala neke romane u nastavcima. Prišao mi je pod izgovorom da voli književnost, te da mu pozajmim knjigu. I tako je počelo naše druženje, mada mi je posle priznao da ništa nije pročitao. Venčali smo se u oktobru 1940. godine, kada sam ja imala 20, a Laza 26 godina, ali je naša sreća bila kratkog veka, jer se ubrzo zaratilo. Godine 1943. godine uhapsili su i mene i Lazu i poslali nas u logor Sajmište kod Beograda. Mene su odatle deportovali na prinudni rad u Berlin. Strašno je i setiti se kako je bilo u logoru, gde smo po 12 sati dnevno pravile čaure za municiju, a svi puni vašaka i stenica - seća se baka Milena, uz uzdah što je zbog svega ostala bez poroda.
Najteže joj je, kako veli, palo kada je čula da je njen Laza obešen kod Jarka. Obukla je crninu i plakala danima, dok joj jedna logorašica iz Sarajeva nije gledala u pasulj i videla da je živ i da će doći kući za neki svetac.
- Ne verujući, kažem joj da Laza nije Isus pa da vaskrsne i pobacam pasulj, ali posle dobijem njegovo pismo u kojem piše da su ga pustili kući za Đurđevdan - seća se Milena.
- Drugi svetski rat sam čudom preživeo. Logor, tifus, pa kad su me pustili iz Sajmišta, uhapse me u Mitrovici i pošalju u radnu bojnu u Otok kod Vinkovaca. U partizanima je sreća opet bila na mojoj strani, u borbama kod Rume tane mi prosvira čizmu, a prilikom oslobađanja Mitrovice švapski metak mi skine kožu s glave. Svega je bilo i sve je prošlo, ostala je naša velika ljubav i opstala i posle svih nevolja i bolesti. Dece, nažalost, nismo imali, ali smo sedmoro naših najbližih odranili kao naše. Svi su oni sada ljudi, iškolovani sa svojom decom i unucima, obilaze nas i poštuju. Najveća želja nam je da doživimo da dočekamo proslavu 70. godišnjice braka. To će biti fešta na kojoj će se okupiti naši najmiliji, samo Bože zdravlja - veli čika Laza, dok njegov „druškan" baka Milena dodaje da će za tu priliku biti umešena velika torta za sve prijatelje i Mitrovčane kojih ih poznaju.
