Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Sep.2014, 11:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lekar: Opasno spavanje van kreveta

Gotovo svako peto dete u Srbiji, prema procenama, ima problem sa mesečarenjem, ali se mali broj roditelja zbog toga obraća stručnjacima, izjavio je neuropsihijatar dr Slavko Janković, ističući da taj poremećaj spavanja uglavnom prestaje u odraslom dobu.

On je objasnio da je mesečarenje ili somnabulizam vrlo česta pojava između 11. i 20. godine života i manifestuje se tako što ta deca i mlade osobe u snu ustaju iz kreveta i šetaju, obično idu na prozor ili na vrata >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jer ih privlači svetlost.

"Sposobni su da izvrše određene motorne radnje, na primer da nađu ključeve" i izađu iz stana na ulicu, nekad izađu kroz prozor i padnu, što za posledicu ima "strahovitu traumu, za njih i roditelje", rekao je dr Janković, koji u Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije rukovodi Centrom za poremećaje spavanja.

Navodeći da je bezbednost glavni problem koji treba rešiti kod dece mesečara, on je preporučio roditeljima da "treba staviti zaštitu na prozore, onemogućiti im da izađu iz kuće, izbaciti sve oštre predmete iz sobe u kojoj spavaju".

Kad su u pitanju odrasli, taj poremećaj spavanja se uspešno leči primenom određenih sedativa, dok se "kod dece obično ne pribegava lekovima jer ne bi mogli intelektualno da postignu ono što se od njih očekuje u školi", izjavio je dr Janković.

Mesečarenje se, prema njegovim rečima, ubraja u veliku grupu bolesti spavanja koje se zovu parasomnije, iako one "u užem smislu nisu bolesti spavanja nego se dešavaju paralelno sa spavanjem", a jedna od zajedničkih karakteristika im je da mogu da izazovu posledice za spavača i njegovu okolinu - od bezopasnih do tragičnih.

Dr Janković je objasnio da se parasomnije dele na dve osnovne grupe, u zavisnosti od faze spavanja u kojoj se dešavaju - neke su vezane za takozvanu REM (Rapid Eye Movement - "brzo pomeranje očiju") fazu u kojoj se sanja, a postoje i poremećaji koji prate "non-REM" fazu u kojoj samo spavamo.

Govoreći o parasomnijama koje prate fazu spavanja, on je kao vrlo česte naveo i noćne strahove, koji se obično dešavaju u isto vreme kad i mesečarenje i dodao da i taj problem stručnjaci relativno lako leče.

U istoj grupi poremećaja je i konfuzno razbuđivanje ili opijenost spavanjem, koje pogađa i decu i odrasle. Njima "telefoni zvone nekoliko puta, rodbina ih drmusa i kad ih probude njima treba oko pola sata da kažu: Da, ja sam sad budan".

Još veći problem mogu da imaju osobe kod kojih je poremećaj spavanja vezan za ishranu, rekao je dr Janković i objasnio da one noću ustanu i pojedu sve što im se nađe pod rukom, na primer lonac pasulja, čak i nejestive stvari kao što je, na primer imalin, pri čemu ih ipak probudi neprijatan ukus.

On je dodao da "u parasomnije spada i ono što se u novije vreme zove 'seks u spavanju' (sleep sex). Dešava se da neko siluje devojku, a da toga nije svestan i na sudu, ako se dokaže da ima parasomniju, obično ostaje nekažnjen".

Zajedničko za sve osobe sa ovim poremećajima spavanja je da se oni tih događaja ne sećaju. Na primer, ljudi koji jedu noću se nekad ugoje 20 do 40 kilograma i njihova parasomnija se tek tada otkrije.

Među parasomnijama koje se javljaju kada sanjamo, dr Janković je kao posebno dramatičan i neobičan pomenuo poremećaj ponašanja u REM spavanju kad ljudi oživljavaju snove i mogu da postanu agresivni i opasni po okolinu.

Ističući da taj poremećaj nije čest i da se uglavnom sreće kod muškaraca starijih od 50 godina, on je objasnio da takve osobe, za razliku od zdravih koji ostaju u krevetu kad sanjaju strašne snove, zadržavaju tonus mišića, ustaju i beže.

"Oni obično sanjaju da ih napadaju, bilo životinje ili nepoznati ljudi, i onda počinju da se bore, boksuju, u stanju su da udaraju u zid, da prebiju suprugu pored koje spavaju ili da povrede sami sebe", upozorio je dr Janković.

On je dodao da se taj poremećaj uspešno leči kod oko 98 odsto ljudi, "primenom jednostavnih lekova koji su prisutni i na našem tržištu".

Centar za poremećaje spavanja, sa dobro opremljenom i standardizovanom laboratorijom koja je registrovana u Evropskom centru za poremećaje spavanja, ima uslove da sprovodi najkompleksnija istraživanja iz ove oblasti, rekao je dr Janković, koji je i predsednik Srpskog somnološkog društva.

On je dodao da su stručnjaci u ovom centru u stanju da otkriju gotovo svaki od mnogobrojnih poremećaja spavanja i da ih uspešno leče, a pacijenti mogu da se jave Klinici za neurologiju ili Poliklinici Kliničkog centra Srbije, kako bi zakazali pregled.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...