Izvor: Kurir, 28.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LESKOVAČKI PELCER U RAVNICI!
NOVI SAD - „I ja gu ne znajem. Samo gu u noć čujem i u s’n snujem. A, pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, ‘ranila. Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala, sve majka davala, a sin, bolan...“, govorio je Mitke u „Koštani“ Bore Stankovića, a u restoranu „Šampanjac“ isto to imali su priliku da čuju gosti na slavi svetog Simeona Mirotočivog koju je obeležilo Zavičajno udruženje Leskovčana „Stefan Nemanja“.
Kad je preo osam >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << godina osnovao udruženje „Stefan Nemanja“, njegov predsednik Momčilo Milenković imao je na umu, kako kaže, druženje i održavanje veze s rodnim krajem.
- U Novi Sad sam došao 1958. godine. Četiri veka kasnije, inicijalni odbor, koji je imao pet članova, dogovorio se o osnivanju udruženja čiji je prvobitni naziv bio „Srpski Mančester“, ali smo u skladu s istorijskom činjenicom da je Stefan Nemanja teritoriju današnjeg Leskovca dao Leskovčanima na poklon, udruženje nazvali njegovim imenom - objašnjava Momčilo Milenković.
Udruženje „Stefan Nemanja“ ima preko 300 članova, iako ih, prema rečima rođenog Leskovčanina doktora Jovana Tasića, predsednika organizacionog odbora proslave, u Novom Sadu živi bar 10.000.
Uz slavsku sveću i kolač, čašicu il’ dve, bogatu trpezu s koje su izazivale najljuće papričice, uz vranjanske, vojvođanske i crnogorske pesme u izvođenju orkestra Šampanjac, gosti su proveli prijatno veče evocirajući uspomene na zavičaj.[ antrfile ]
ZAHVALNICE GLASU JAVNOSTI I KURIRU
- Pitao sam devojku koja ovde u Novom Sadu drži jedan od mnogobrojnih leskovačkih roštilja, da li je ona iz Leskovca. Dobio sam odgovor: „Ne nisam, ali jeste moj bivši dečko sa kojim sam se zabavljala...“ A to, po meni ne bi smelo da se desi, jer je leskovački roštilj brend i ne bismo smeli da dozvolimo da izumre „ rekao je Momčilo Milenković.
Inače, na slavi udruženja „Stefan Nemanja“ uručene su zahvalnice zaslužnim članovima i prijateljima Udruženja među kojima je bilo i novosadsko dopisništvo „Glasa javnosti“ i „Kurira“.
