Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Feb.2020, 14:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kupusina čuva korparski zanat

Korparstvo je zanat koji pada u zaborav, ali retki, poput jednog meštanina Kupusine i dalje čuvaju tradiciju pletenja pruća.

Nekada su mnoga domaćinstva za razne potrebe koristile predmete od vrbovog pruća, a svaka domaćica ih je imala u seoskom gazdinstvu, dok ih danas ugalvnom imamo za ukras i vrlo retko koristimo za kupovinu.

Na pijacama se najviše traže korpe različitih veličina i često kupuju kao ukrasni detalj ili se traže opletene flaše i baloni. Ekipa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << RTV posetila je najstarijeg i jedinog majstora korparstva u Kupusini, koji ipak ima naslednika za ovaj stari zanat.

Spretni i vešti prsti Ištvana Ladanjija i dalje prepliću pruće. Bavi se korparstvom više od pola veka. Iako ima 87 godina i dalje sedi na niskoj klupi, a žutu vrbu još uvek ne misli ispustiti iz šaka.

Apatinska "Korpara" upošljavala 3.500 radnika

Kupusina i ostala mesta apatinske opštine imala su izuzetno razvijen korparski zanat, ali je naročito svojevremeno Apatin bio nadaleko poznat po čuvenoj "Korpari", koja je upošljavala, kažu 3.500 radnika.

Firma je sa zanatom propala u jeku privatizacija pre oko dve decenije. Korparski zanat se razvio u apatinskoj opštini tokom 19. veka a vrhunsko vrbovo pruće dobijalo sa plantaža na slatinastoj zemlji u okolini Apatina.

Nekada je ovaj vremešnik u danu mogao uraditi šest velikih korpa, a danas samo jednu. Iz skormne radionice u Kupusini, poteklo je na hiljade raznih predmeta od pruća u mnoge krajeve Srbije, pa sve do Budimpešte i Beča. Poslednji stari korpar kaže, da Tibor Bujak nije naučio zanat, korpara u Kupusini više ne bi bilo.

"Niko nije hteo da uči kako da plete stvari od pruća. Jako se radujem da Tibi zna raditi, pa ćerka radi, evo naučio sam tri generacije, eto moje sreće u tome....", kaže Ladanji.

Umeće pletenja uči se celog života, napominje Tibor koji zajedno radi sa Ištvanom, a od kojeg je nasledio zanat i osnovni korparski alat: klešta, makaze, trokraki i četvorokraki nož za cepanje vrbe kojom se dobijaju tanke trake za spojeve na korpama.

"Sejemo pruće, trenutno imamo oko 400 hvati posejano, a na proleće ćemo priširiti zasad žute vrbe. Pruće ne kuvamo, jer se ne isplati, a i ne stignemo da kuvamo pruće. Suvenire ne pravimo, nemamo ni vremena za to. Pravimo najviše korpe različitih veličina, metle i oplićemo balone i flaše", ističe Bujak.

Nekada je u Kupusini skoro u svakoj kući bio po jedan korpar, jer je to bilo profitabilno zanimanje, a danas vrlo retko. Ipak, kažu, ima nade da se zanat neće ugasiti, jer uz Tibora pletenje pruća uči i njegova ćerka Marija, pa se stari majstor i šegrt nadaju da će na njoj u budućnosti i opstati.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...