Izvor: Blic, 25.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krune od „panonskog zlata“
Kraljevske krune do sada su pravljene od čistog zlata; Stipan Budimčević, umetnik u izradi slika i drugih rukotvorina, napraviće od slame kopiju krune porodice Karađorđević. Ovom samoukom umetniku iz Svetozara Miletića potrebno je da osvoji, pored tri već osvojena prva mesta na međunarodnim izložbama, još jednu prvu nagradu da bi stekao zvanje velemajstora u izradi rukotvorina od slame.
Vojvođanima, a posebno Bačvanima, pšenica je vrednija od suvog zlata. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Osim hlebnog zrna, koristi se i slama koja prevashodno služi za ogrev, a nekolicina zaljubljenika u zlatnožutu boju slame od nje je napravila prava mala remek-dela. Među njima je i Stipan Budimčević, samouki umetnik koji živi na relaciji Sombor - Svetozar Miletić.
- Radove od slame prvi put sam video 90-ih godina na bunjevačkoj Dužionici u Subotici. Bio sam fasciniran njihovom lepotom i odlučio sam da i sam pokušam da izrađujem razglednice i slike od slame. Ali, nije bilo baš jednostavno. Subotički i slamari iz Tavankuta ljubomorno su čuvali tajne svog zanata, pa sam kupovao njihove radove, rastavljao slike od slame na najtananije slamčice, da bih se sam kasnije okušao u izradi - priseća se Budimčević početaka u izradi radova od slame.
Budimčeviću, zaljubljeniku u slamarsku umetnost, ništa nije bilo teško, pa je godinama usavršavao tehniku izrade razglednica i slika od slame da bi 2000. godine uspeo da napravi krunu za KUD „Lemeš" iz Svetozara Miletića za učešće na lemeškoj Dužionici. Zahvaljujući Stipanovoj kruni od slame, lemeške Dužionice postale su poznate, a kruna je postala njihov zaštitni znak.
- Sve svoje slobodno vreme posvećujem izradi slika ili razglednica od slame. Poseban je to osećaj kada slamu uzmete u ruke, inspiracija me ponese i čini mi se da uspevam da mi svaki rad bude lepši od prethodnog - kaže Stipan. Ovaj samouki umetnik u izradi slamarskih rukotvorina do sada je izradio preko 500 razglednica, na stotine uskršnjih jaja, desetak slika, na stotine cvetova i drugih ukrasnih predmeta, a posebno je ponosan na jedan od svojih poslednjih radova - crkvenu relikviju u prirodnoj veličini.
- Za svaki rad potrebno je mnogo vremena i strpljenja, a ponekad izrada jedne slike traje i po nekoliko meseci, ali kada volite ono šta radite, tada vam ništa nije teško. Mene bavljenje izradom predmeta od slame odmara - priča Budimčević.
Samouke umetnike, pa tako i Budimčevića, krasi sada već retka osobina - skromnost. Zbog toga o svojim uspesima na međunarodnim izložbama ručnih radova i ne govori, a ima čime da se ponosi. Do sada je sa svojim krunama osvojio tri prva mesta na izložbama od Ade i Sente do Budimpešte i potrebno mu je još samo jedno osvojeno prvo mesto da bi poneo zvanje velemajstora u izradi slamarskih rukotvorina.
Želeći da sačuva slamarsku umetnost od zaborava, Budimčević je 2005. godine u Somboru u okviru Udruženja građana „Bunjevačko kolo" osnovao slamarsku sekciju, u kojoj se izradi predmeta od slame obučava preko dvadesetak žena.
Stipan, zadovoljan elanom i ljubavlju polaznica sekcije, dodaje da i on još uvek usavršava sopstvenu tehniku, te da mu je želja da pravi kopije kraljevskih kruna.
- Prva kruna koju ću napraviti biće kopija krune kraljevske porodice Karađorđević - kaže Budimčević, i nastavlja rad na izradi još jedne krune koja će mu, nada se, na Međunarodnoj izložbi ručnih radova u Budimpešti, koja će se uskoro održati, doneti četvrti put prvo mesto i laskavu titulu velemajstora u izradi rukotvorina od slame.
Od slame do slike
Za izradu slamarskih rukotvorina koristi se samo slama od pšenice koja nije tretirana hemikalijama i koja se gaji na manjim parcelama. Posle kosidbe slama se čisti i seče da bi se dobile cevčice koje se koriste za izradu radova koji se pletu, a za izradu ostalih rukotvorina cevčice od slame se seku i ravnaju, a potom lepe na samolepljive trake. Slama je prirodno obojena u više nijansi i upravo ta višebojnost daje lep trodimenzionalni efekat.
