Izvor: Blic, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kršio pravila i napravio najlepše palate
Tanurdžićeva palata jedan je od najčešćih motiva na razglednicama Novog Sada, pored Petrovaradinske tvrđave. Zgrada Sokolskog društva važi za jednu od najlepših u Srbiji, a kuća doktora Klajna ušla je u udžbenike svetske arhitekture. Malo ko zna da je ove, ali i još stotinak zgrada u gradu, projektovao Đorđe Tabaković, arhitekta koji je presudno uticao na izgled modernog Novog Sada.
- Tabaković je jedan od najvećih srpskih arhitekata modernizma, između >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dva rata. Za razliku od ostalih, on je projektovao skoro isključivo u modernističkom stilu - objašnjava istoričar umetnosti Vladimir Mitrović, autor monografije o Đorđu Tabakoviću.
Presudni uticaj na njegov rad imala je Le Korbizijevoa izložba koju je video u Parizu. Tabaković je, dodaje Mitrović, taj novi, bezornamentalni stil prepoznao je kao simbol bliske budućnosti i odlučio se da ga prihvati. S druge strane, investitori su ga oberučke prihvatili jer je bilo jeftinije tako graditi, a stanovi su bili kvalitetniji, sa više svetla, dok su krovovi često korišćeni kao „peta fasada".
- Moj otac je bio čestit čovek i zato su mnogi želeli da rade s njim. Najčešće je preuzimao i ulogu šefa gradilišta i vodio računa o svemu, trudio se da svi radnici na vreme budu plaćeni, ali je i investitorima izlazio u susret kada je trebalo da naplati svoj honorar - seća se Marijana Tabaković-Perišić, ćerka Đorđa Tabakovića.
Tabaković je, dodaje njegova ćerka, više puta govorio o svojoj ljubavi prema Novom Sadu, da ga je osećao svojim, iako se u njega doselio iz rodnog Arada. - Ostavio je iza sebe preko sto objekata i to ga je sigurno dodatno vezivalo za Novi Sad. Kad je prestao da projektuje, počeo je da slika i Novosađani su ga često mogli videti kako šeta ulicama, onda rasklopi svoju stolicu, sedne i slika istorijske delove grada - priča Marijana Tabaković-Perišić.
U svom poslednjem intervjuu iz 1971. godine, koji je dao samo par sati pre iznenadne smrti, Đorđe Tabaković je ispričao da nije planirao da se doseli u Novi Sad. Naime, 1928. godine došao je u posetu bratu Ivanu Tabakoviću, čuvenom slikaru, ne razmišljajući uopšte o ostanku u Novom Sadu. Međutim, te godine dobija porudžbine od dr Hempta, upravnika Jodne banje, i od dr Vilma Vilta da projektuje njihove porodične kuće i sasvim slučajno se nastanjuje u gradu koji će kasnije graditi i ovekovečiti na svojim akvarelima.
Đorđe Tabaković, međutim, nikada nije doživeo i zvanično priznanje. Tek ove godine, a povodom obeležavanja 110 godina od njegovog rođenja, na porodičnoj kući Tabakovića Društvo arhitekata Novog Sada postavilo je spomen-ploču posvećenu Đorđu, ali i njegovom ocu Milanu, te bratu Ivanu Tabakoviću. Na otkrivanju ploče bilo je desetak poštovalaca, ali niko od gradskih zvaničnika nije se pojavio.
Novac u drugom planu
- Mom ocu novac nikad nije bio u prvom planu. Do početka Drugog svetskog rata udobno smo živeli zahvaljujući plati koju je moja majka dobijala kao sekretar Kasacionog suda. Ona mi je pričala da je pred jednu zimu od oca tražila da od Nikole Tanurdžića zahteva završnu isplatu za zgradu i hotel koji su već bili izgrađeni. A moj otac je odgovorio da ne može „jer se čovek (Tanurdžić) već mnogo otrošio" - priča Marijana Tabaković-Perišić.
Tanurdžićeva palata, Ulica Modene
Do izgradnje ove palate u Novom Sadu skoro da nije bilo većih objekata za zajedničko stanovanje. Ona dominira strogim gradskim centrom, određuje pravac i arhitektonski lik gotovo tri gradske ulice i uticaće na razvoj tipično lokalne varijante predratnog modernizma.
Prvi tržni centar
Nikola Tanurdžić planirao je da preko puta svoje palate i hotela izgradi repliku postojeće zgrade, a da prostor između, sada Ulica Modene, pokrije staklenim krovom. To bi bio prvi takav tržni centar u Srbiji, ali je Drugi svetski rat i dolazak nove vlasti sprečio dalji razvoj tih planova.
.jpg)
