Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2013, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti obrali voćke
NOVI SAD -
Krediti su često neophodni za otpočinjanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Međutim, loši finansijski aranžmani su samo dodatno breme za proizvođače, koji se iscrpljuju plaćajući enormne kamate.
Rast švajcarkog franka je u poslednjih nekoliko godina povećao zaduženja građana koji imaju kredite vezane za ovu valutu. Međutim, nisu samo građani pogođeni preskupim kreditima.
Direktor zemljoradničke zadruge u Slankamenu Branko Marović >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tvrdi da su zadrugari u želji da naprave hladnjaču za voće, ušli u kredit koji ih je preskupo koštao.
"Ova hladnjača je bila milion i 200 hiljada evra, plus plac nekih 60 hiljada i trafo stanica 40 hiljada evra. Kredit smo koristili za izgradnju, nekih 400 hiljada evra, ali tu je urađena jedna velika prevara. Po tom pitanju sada radi i Narodna banka Srbije. Šta će se tu desiti nisam siguran. Uglavnom, mislim da smo prevareni, jer su oni nas usmerili da dignemo kredit u švajcarskim francima. Sada je taj kredit duplo veći nego što je bio. Mi smo više od pola otplatili, ali smo ostali zaduženi koliko smo i bili", tvrdi Marović.
Neki predlozi o tome kako se taj problem može prevazići nisu dobri, žali se Marović.
"Mislim da bi bilo dobro da se kurs švajcarskog franka sreže i da se ceo problem reši. Ne mora se kurs vratiti 100 odsto, ali je to jedino opravdanje da dužnici osete efekat. Ako nam prolongiraju vraćanje duga za godinu ili više dana, a da samo plaćamo kamatu, to nije nikakvo rešenje, bolje da ništa i ne diraju" zaključuje Marović
Naša poljoprivreda je niskoprofitabilna, pa je zelenašenje nekih banaka zaista nerazumno, upozorava direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović
"Mislim da u državi koja nema razvijenu poljoprivrednu proizvodnju nema ni smisla da banke obračunavaju kredite u švajcarskim francima, nego treba da ih vezuju za dinar. Sa druge strane, što niže kamate uz duže rokove vraćanja, podstakle bi proizvodnju, a banke bi imale svoje klijente", ocenjuje Cvijanović.
On upozorava a to da bez partnerskog odnosa sa poljoprivrednicima, banke mogu samo na kratko dobro poslovati.
"Ovako će banke sa deviznim klauzulama praktično obezbediti sebi nekakav prihod, a u stvari će ubiti proizvodnju i poljoprivrednog proizvođača bilo da se on bavi ratarstvom, voćarstvom ili stočarstvom". To je veliki problem, zaključuje Cvijanović.
Svaki kredit je dobar, ukoliko se sa jedne strane uloži u pravu proizvodnju, a sa druge ako se dobije po dobrim uslovima. Kako će proizvođači rešiti problem sa zaduženjem u švajcarskim francima, ostaje da se vidi. Do tada jedino je sigurno to, da su neke banke ubrale letinu sa njiva i voćnjaka - pre paora.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
