Izvor: Blic, 12.Avg.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kradljivci ribe pustoše Dunav
Mreže ribokradica duge i po 50 do 100 metara, raspoređene na četiri do pet mesta na sremskoj obali Dunava od rakovačkog ka susečkom rukavcu, slika su koju novosadski ribočuvari bukvalno svakodnevno vide. Iako otvorene vode ne mogu potpuno ostati bez ribe, svakodnevno izlovljavanje 200 do 300 kilograma, koliko je samo jedan ribokradica u stanju da izvuče iz Dunava, dovelo je riblji fond do osiromašenja, a ribočuvare i ribare do očajanja.
- Situacija je katastrofalna. Koriste >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mreže od po 50 i 100 metara, postavljaju brane na četiri do pet mesta na Dunavu u stanju su da dnevno izlove i po 200 do 300 kila. A vi vidite koliko onda može da se zaradi, kada kilo šarana košta i do 400 dinara, više od svinjskog buta - kaže Radmil Marković, sekretar Novosadskog udruženja ribolovaca.
Najugroženija mesta na Dunavu, priča ribočuvar Branislav Mihalnc, trenutno su rukavci, od rakovačkog do susečkog. Tu gotovo da nema dana da ne budu postavljene mreže. Glavno sredstvo ribokradica je mreža, ali se ponekad pribagava i ubijanju ribe strujom ili plinom. Uz to, ribokradice su rešile da doskoče čuvarima, pa dolaze u grupama od desetak ljudi, postavljaju kampove i ne libe se ni da uđu u fizičke obračune. Tako je i Mihalnc sa kolegom u rakovačkom rukavcu bio suočen sa grupom ribokradica naoružanih veslima i sekirama, a njegov kolega iz Sremskih Karlovaca pretučen je pred svojom vikendicom. Ako se već znaju mesta gde ima ribokradica, zašto se njima ne staje u kraj?
- Na reci je trenutno dvovlašće, jer i Nacionalni park i mi imamo dozvolu pokrajinskog sekretarijata da organizujemo ribočuvarsku službu. Samim tim, mi ostajemo bez sredstava za rad i sada imamo samo dve ekipe ljudi koji prolaze Dunavom. To znači da samo dva čamca pokrivaju ceo novosadski deo Dunava, kao i da se do Palanke i Beške, gde takođe ima puno krađa, isplovljava samo jednom nedeljno. U Nacionalnom parku služba je slaba, imaju samo 50 litara benzina mesečno - priča Dušan Jovanović, direktor Ribolovačkog saveza Vojvodine i napominje da će rešenje ovakve situacije dati sud, koji razmatra kome će poveriti obale Dunava. Ali, loša podela ingerencija, samo je jedan od problema: ni inspekcije u gradu ne pomažu mnogo. Ribokradice svakoga dana na Futoškoj, Ribljoj i Limanskoj pijaci, a nedeljom i na Najlonu, prodaju ribu, a da ih niko ni ne opomene.
Marković kaže da je svima dobro poznat ribar iz Kovilja koji svakoga dana u 9.10 dolazi na Riblju pijacu i po nešto nižoj ceni prodaje ukradeni ulov ispred legalne ribarnice.
- Hajde što je riba kradena, ali ona nije čak ni adekvatno pakovana, a ona je najkvarljivije meso! Da ne pričam o tome da velike ribokradice, koje nalove po nekoliko stotina kila sigurno ne prodaju sve po pijacama, već sigurno daju i restoranima i ribaranicama - priča Marković.
Jovanović napominje da ribočuvarima ne pomaže ni kaznena politika. Kada jednom ribokradica uhvaćenom na delu sud odredi kaznu od 5.000 dinara, a u džep mu se nedeljno slije najmanje 500 evra, on se na nju samo nasmeje.
- Više i ne čekamo da ih uhvatimo na delu sa izlovljenom ribom, već im sklanjamo mreže. Tako će bar šteta biti manja - zaključuje Jovanović.
Alasi za dozvole plaćaju po 2.000 evra
Ribolovci kažu i da deo odgovornosti za ovakvo stanje na vodi ide na dušu ribočuvara koji bi morali bolje da se organizuju. Pogotovo stoga što, kažu alasi, za dozvolu godišnje svako od njih da oko 2.000 evra. Ribilovački savez Vojvodine na to odgovara da njihova služba čini šta može, ali da novac od dozvola uglavnom ide u ruke Nacionalnog parka i da njima ne ostaje novca za više ljudi. Iz Nacionalnog parka, i pored obećanja, juče nismo dobili komentar na ove navode.
Policija pomaže samo na obali
Ribolovački savez je nakon poslednjih napada na ribočuvare dobio pomoć policije. Ali samo na suvom.
- Policija je voljna da pomogne, ali njihovi ljudi zbog strogih propisa ne smeju u čamce. A krađe su najčešće u rukavcima, gde se bez čamca ne može. Kada se sve uzme u obzir, opet ćemo sami morati da se snalazimo – zaključuje Dušan Jovanović.
